Била је ловац свога срца – обележавамо 125 година рођења Десанке Максимовић

Своју судбину Десанка Максимовић сматрала је чудесном и певала „Ја сам ловац срца свога рођенога". А у своје срце ставила је све људе, свој народ и земљу.

У стиховима била је јасна, искрена, отворена. Вредновала је и истицала слободу, оданост, храброст, доброту.

И њена младалачка интимистичка и она зрела родољубива поезија сведоче о аутентичном гласу, песникињи која је непоколебљиво своја.

Она је народни песник и народски песник по свом једноставном песничком изразу који има једну своју питкост који је мелодијски врло прозрачан, привлачан и питак”, рекао је Милосав Тешић, академик и песник.

Уз беседе песника добитника награде Десанка Максимовић, драмски уметници и студенти Факултета савремених уметности казивали су њене антологијске песме: Копач бунара, Земља јесмо, Грачаница, Србија је велика тајна, Крвава бајка и лирске дискусије са Душановим закоником, Тражим помиловање.

„Она увек има склоност за старије слово нашег језика. Мића Данојлић воли њену ријеч благоразумевање. `Благоразумевање тражим` - то је једна од кључних речи, то је стара реч а она је створила заправо, реч има стари стилски ниво који је она васкрсла. И ја бих рекао да је она изразито изразито један класичан песник који је самим тим и модеран”, изјавио је Јован Делић, дописни члан САНУ.

Десанкине прве песме, прва издања њених књига поезије и прозе, преводи као и целокупна дела у штампаном и дигиталном издању, могу се погледати на изложби у Библиотеци Српске академије наука и уметности.