Непотребна великодушна понуда, ансамбл „Бошка Бухе“ само жели своје позориште назад

После информације да се планира да позориште „Бошко Буха“ добије нову адресу, у згради некадашње поште на Савском тргу, запослени су одржали конференцију за новинаре.

„У тренутку када смо се иселили из наше зграде због реконструкције 2015. године, није постојао имовинско-правни проблем, који данас кочи почетак реконструкције. Тај проблем је настао 2017. године када је у катастру извршено укњижење на простор фоајеа и сале позоришта од стране предузећа 'Рубин Крушевац', да би се касније власништо пренело на предузеће 'Бутик' из Крушевца“, каже глумица Слободанка Боба Латиновић.

Према њеним речима, тиме је дошло до отуђења имовине града Београда, на које позориште Бошко Буха има право коришћења на неодређено време.

Глумица наводи да је позоришту после тога саопштено да је до наведеног укњижења дошло грешком, која ће бити исправљена у најкраћем року, што се ипак до данас није догодило.

У међувремену, позориште је добило понуду да се пресели на Савски трг, у зграду Поште.

„Да изградимо један истрајан, истинит, снажан фронт за то да се позориште врати у свој простор, да урадимо све што је потребно да се уради поштујући све прописе, законе, регулативе да се ова зграда, односно део ове зграде који је намењен извођењу позоришних представа врати у своје изворно стање, квалитетно стање да у њему буде могуће радити, а да се питање проширења позоришта и неке нове сцене остави за друго време, будући да је моје чврсто уврење да простор на Савском тргу није нешто у чему Бошко Буха може и треба да ради“, истиче председник Управног одбора позоришта Радивоје Динуовић.

„Не треба позоришту Бошко Буха три, четири сцене, то је дивно, и ми смо захвални на предлозима и на свему што нам се нуди, али дајте да направимо матично позориште Бошко Буха. Ансамбл се изјаснио да жели да буде где је и био на Тргу Републике број 3“, наводи глумица Олга Одановић.

Од оснивача Бранислава Нушића и Гите Предић Нушић, преко Љубивоја Ршумовића и Донке Шпичек, дуга је листа оних који су задужили и позориште и публику.

„Морам да споменем мог колегу Милора Мандића Манду који је, чини ми се, живот дао за ову сцену, тако је и завршио на овој сцени, односно на сцени на Вуку. Извините што сам емотивна, али много ми је тужно, обећали смо му да ћемо све завршити, оставио нам је ово у аманет, свима нама“, истиче Олга Одановић.

Светски дан позоришта за децу и младе, када се читају поруке најмлађој публици, уместо уз осмехе, ансамбл нашег најстаријег позоришта дочекује у сузама. Ипак, надају се да ће ускоро и они моћи да дочекају велику и малу децу на својој обновљеној сцени.