Драгослав Михаиловић – велики писац који је испунио своју судбину

Српски књижевник и академик Драгослав Михаиловић, награђивани и својевремено забрањивани аутор, који је био и затвореник на Голом отоку, преминуо је у Београду у 93. години.

На књижевну сцену је ступио самоуверено, у зрелим годинама, упечатљивом збирком приповедака "Фреде, лаку ноћ" за коју је добио наклоност критике и читалаца, али и Октобарску награду 1967. године.

Већ следеће године, објавио је дело које ће га сврстати у сам врх српске књижевности. Роман "Кад су цветале тикве'' и пола века касније је актуелан, а главни јунак Љуба Шампион је архетипска слика жестоког београдског момка.

Представа је после неколико извођења скинута са репертоара Југословенског драмског позоришта, по налогу Јосипа Броза Тита.

"Та представа је примљена код публике са великим овацијама. Никад нико није у некој представи говорио нешто што би, условно казано, могло бити против Удбе, против Комунистичке партије", говорио је Драгослав Михаиловић.

Голи оток је обележио живот и стваралаштво Драгослава Михаиловића, о томе је написао неколико хиљада страница документарне прозе.

Са двадесет година је ухапшен, због тога што се побунио против хапшења два школска друга који су причали виц са политичком конотацијом.

После заточеништва студирао је књижевност и радио низ маргиналних послова. Судбина појединаца у колоплету друштвених збивања постаће идеја водиља његовог књижевног израза, а људскост основна мера јунака, али и антијунака његових дела.

"Иза сваког разговора с њим, па макар био и непријатан, остајала је да зрачи његова изворна доброта. Непосредан у опхођењу, према саговорницима је увек био крајње отворен и није се устручавао да им скреше све у очи, али без трунке злобе. То је и приличило писцу који је у свом монументалном књижевном делу огољавао живот до голих костију, чему је као залог над свим залозима послужило и његово голооточко робовање", каже академик Милисав Тешић.

Поред најзначајнијих књижевних признања, Михаиловић је и добитник Златне арене у Пули као сценариста. Његова „стварносна проза'', успешно се преносила на филмско платно.

"Петријин венац" је Југословенска кинотека прогласила за национално културно добро, а Нинов роман године из 1983. године "Чизмаши'' адаптиран је у телевизијску серију.

"Она су незаобилазна дела наше националне књижевности и по њима ће се памтити једно време и једна историјска епоха. Драгослав Михаиловић је велики писац и он је, како би то рекао Милош Црњански у једном интервјуу – доиста испунио своју судбину", сматра књижевник Милета Аћимовић.

"Ја налазим да сваког уметника, па и писца, ваља мерити по ономе најбољем што је урадио, по томе мерено. Драгослав сигурно улази у вечност", истиче књижевник Владимир Кецмановић.

Поводом пишчевог 90. рођендана, објављена је биографија "Речи од мрамора''. Аутор – познати немачки слависта Роберт Ходел – написао је да је живот Драгослава Михаиловића попут одисеје која одражава историју једног века у земљи у којој је живео.

среда, 04. јун 2025.
28° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом