Унук Сергеја Прокофјева за РТС: Дедину музику никада не миксујем

Уметничку музику комбинује са звуцима које назива „фолклором данашњице“. То су хип-хоп, техно и електронска музика. У том смеру водили су га радозналост, истраживање, а данас, после више од двадесет година, сматра то и својом уметничком обавезом.

"Трудим се да представим уметничку музику на неконвенционални начин. Ми композитори, суочавамо се са кризном ситуацијом у којој наша музика не допире до шире публике, до младих људи. Ако неко треба и може то да промени, онда смо то ми сами. Можда није лако, али морамо тиме да се бавимо", каже Габријел Прокофјев.

Композитор, продуцент, ди џеј, познат и као унук Сергеја Прокофјева, позициониран је између прошлости и будућности савременог музичког стваралаштва. Пише и музику за филм, плес и оперу; и конценционалну уметничку и електронску музику.

Најпознатији је по спајању жанрова. У Београду је одржао и предавање на тему како користити и старе алатке и нова средства, како спојити класику са електроником и добити нов квалитет.

Звучно решење представиће на Коларцу са симфонијским оркестром „Фејм“. Дело Ремикс Бетовенове Девете симфоније више је од самог омажа. Критика широм света оцењује да славна музика, иако декомпонована, сублимисана, аугментована, обогаћена електроником и провучена кроз најразличитије музичке стилове – остаје супериорна.

"То је био изузетно захтеван пројекат. У почетку сам мислио да нећу успети, јер Бетовен је божанство, а његова Девета симфонија је једно од најважнијих композиција. Када сам пристао да урадим ремикс, мислио сам да ће гром да ме погоди, да ћу бити проклет јер скрнавим ремек-дело. Али, схватио сам да ће Девета увек бити Девета, нико не може да је победи, а ја, с друге стране, могу да се забавим и пружим неко ново, савремено читање", објашњава композитор.

Габријел сматра да алтернативна, популарна и електронска музика додају уметничким композицијама нови живот. Док ствара и хибридну и електронску музику и конвенционалну партитуру, сигуран је у то где је граница.

"Музика мог деде ми је емоционално блиска. Уједно сам свестан колико је он важна историјска фигура. Дуго ми је требало да нађем свој глас и створим своје име. Његову музику никада не миксујем, то је пут којим не желим да идем. Пре свега, свиђа ми се таква каква је и ништа јој не бих додао. Можда је очекивано да узмем његову музику и ремискујем је, али ја то нећу да урадим", открива Габријел Прокофјев.