Отворена књига предата, Сајам књига затворен, а сад је време за читање

Традиционалном примопредајом „Отворене књиге“ амбасадора Румуније и Француске, овогодишњег и следећег почасног госта – свечано је затворен 65. Међународни сајам књига у Београду. Под слоганом „Повратак написаних“ на смотри књиге, одржаној после двогодишње паузе због пандемије, учествовало је више од 400 домаћих и иностраних излагача. Према незваничним подацима, Сајам је посетило више од 160.000 људи.

Наши издавачи воде читаоце у корак са светом. Све значајно и све популарно на овим је полицама. Дела прошлогодишњег Нобеловца и актуелне Нобеловке. Нови роман Јудмиле Улицке...

„Највећи хит овогодишњег сајма књига јесте нова књига Фредерика Бакмана Победници. Од када смо објавили његов роман Човек по имену Уве, он је постао најомиљенији страни писац у нашој земљи и овом књигом је потврдио статус култног писца“, каже Тања Вучковић из „Лагуне“.

„Бели шум, Дона де Лила зато што говори о томе колико је та перцептивност писца важна када може да напише 1985. године књигу која се чита у овом тренутку као да је написана данас“, истиче Јасна Новаков Сибиновић из „Геопоетике“.

„Највише пажње публике привукла је књига Јесењин, Захара Прилепина“, наводи уредник у „Службеном гласнику“, Петар Арбутина.

Уочљив је пораст интересовања за геополитичке и историјске теме, за велике савете за мали бизнис, успех у послу.

Захваљујући почасном гостовању, упознали смо боље румунску књижевност. Ово су најбоље савремене приповетке те земље. Најпознатији гост био је Патрик Бесон.

Низ домаћих премијера отварају два изузетна романа Горана Петровића, којим започиње циклус од 10 дела.

„У најкраћем, биће веома обиман. О томе како нас најчешће више чини оно што немамо него оно што имамо и као појединце и као народ и као цивилизације“, каже књижевник и академик Горан Петровић.

Горан Милашиновић Муком гласно упозорава.

„Овде сам се бавио нечим што бих назвао антиемпатијом. Ако је неко у стању да убије 10.000 птица певачица да би направио пола килограма птичје паштете и у томе уживао, онда људски род заиста треба да се запита“, наглашава Милашиновић.

Издавачи године „Прометеј“ и „Православна реч“ издвајају се монографијама. Овде је укоричено право благо, сведочанство нашег идентитета.

„Издвојио бих изабрана дела академика Василија Крестића и сабрана дела сјајног писца, мислиоца и ерудите академика Милорада Екмечића. Издавачи су имали прилику и да говоре о својим проблемима, пре свега онлајн пиратерији, читаоци су обогатили библиотеке по повољним ценама, а писци чули живу реч публике“, наводи Зоран Гутовић из „Православне речи“.

У праву су они који кажу да је Сајам у најбољим годинама.