субота, 15.10.2022, 21:01 -> 21:00
Извор: РТС
Аутор: Андрија Игић
Зборник поводом 150 година постојања Призренске богословије „Свети Кирило и Методије“
Епархија рашко-призренска са саиздавачима, објавила је Зборник Призренске богословије "Свети Кирило и Методије" поводом 150 година постојања школе. На промоцији Зборника у Грачаници, представљена су и сабрана дела Ивана Степановића Јастребова, руског конзула у Призрену. Богословија сведочи о опстанку Срба на Косову и Метохији, а дела Јастребова о њиховој борби и недаћама у опстајању, речено је на промоцији.
Богословија у Призрену дизала се из пепела и није посустајала век и по. Обновљена је пре 10 година. Била је и наставила да буде симбол опстанка и отпора, до и након мартовског погрома 2004. године.
„Ове године има око 30 ученика, они су из разних крајева Србије и неколицина њих је са Косова и Метохије. Ми се трудимо да у Призрену чувамо и баштинимо дух града Призрена, старог Призрена и трудимо се да градимо мостове, да разумемо и да се уклопимо у нове околности у којима српски народ у Призрену данас живи“, наводи јеромонах Исидор, проректор Призренске богословије.
Зборник о Богословији садржи 46 научних радова.
„О овом десетогодишњем периоду сведочим и сама и жао ми је што нисам песник, па да се стиховима изразим, јер су само поетски искази достојни ове благодати и обнове у пустом и празном православном Призрену. Речју, нада, вера и понос, испољила бих сопствене емоције. Поново је Богословија, као и некада у Османском царству, постала уточиште, утеха и штит“, каже Александра Новаков, уредница Зборника.
Издавачи Зборника су Епархија рашко-призренска, Призренска богословија и Косовскометохијски одбор Матице српске.
На промоцији Зборника представљена су и сабрана дела руског конзула Ивана Степановића Јастребова Стара Србија и Албанија. Јастребов је био Вук Караџић на Косову и Метохији, казали су приређивачи. Захваљујући њему, сакупљено је велико благо Косоваца. Књига је објављена 1886. године у Петрограду.
„Да није било њега, а с обзиром на то да Вук С. Караџић никада није долазио у Стару Србију, велико национално благо, усмено национално благо, остало би потпуно ван домашаја наше и светске јавности. Иван Степанович Јастебов је одлично познавао Призренце, волео их је, а и они њега. Захваљујући његовом великом поштовању од стране Турака, он је успевао оно што нису многи пре њега“, истиче Валентина Питулић, уредник и приређивач сабраних дела.
Послератно време испразнило је Призрен од Срба. Тренутно само неколико десетина њих живи у овом граду. Најбројнију групу чине ученици Богословије. Од ове године, захваљуљући добротворима, школовање је бесплатно.
Коментари