Легат песника Раше Ливаде поклоњен Музеју српске књижевности „Адлигат“

Заоставштину славног песника поклања ћерка Ксенија Ливада и њена мајка, тадашња Ливадина супруга, књижевница и преводилац Јасмина Тешановић. Уговор о легату потписан је прошле године у Торину и обухвата књижевникову библиотеку, архивску грађу, награде, личне и уметничке предмете из песниковог стана, писаћу машину коју је песник користио и многе друге занимљиве и за историју књижевности значајне предмете.

Један од истакнутих српских песника, Раша Ливада рођен је у Суботици 1948. и аутор је три књиге поезије Попрскан знојем казаљки, Атлантида и Карантин, као и поема Рањени дитирамб, Хороскоп и Рађање сонета.

Био је оснивач књижевног друштва „Писмо“, а у сарадњи с Матицом српском из Новог Сада уређивао је и истоимену библиотеку. Оснивач је и неколико часописа међу којима су Руски
алманах, Источник, Еразмо, Мезуза и Шекспир и комедија. Био је председник београдске секције Удружења књижевника Србије и први председник Одбора за заштиту уметничких слобода, такође је и један од оснивача Српског књижевног друштва.

Аутор је антологија Светска поезија данас из 1981. и Модерно светско песништво из 1983. године, а превео је и поезију Роберта Грејвса, Хуана Рамона Хименеса, Јехуде Амихаја и Т. С. Елиота.

За свој књижевни и преводилачки рад Раша Ливада је добио Бранкову награду, награду Милан Ракић, као и Златни беочуг за трајни допринос култури Београда.

Ливада је био весник једне нове генерације књижевника отворене ка свету и његов однос према књижевности, његов баланс између наше културе и култура других народа пример је који треба следити.

Председник „Адлигата“, адвокат и књижевник Виктор Лазић, истиче да је легат већ преузет, а избор из легата је доступан јавности поред спомен-собе другог значајног песника чија заоставштина се чува у „Адлигату“, академика Миодрага Павловића. Ова два великана спаја и необична посвета коју је Раша Ливада написао Павловићу на својој првој књизи Попрскан знојем казаљки:

„Пошто је ова књига постала нешто по чему ме људи препознају, остала део моје физиономије а и сама поезија заузела велики део моје главе требало би да вам поклоноим моју главу и да на чело напишем своју посвету а ви да је ставите у вашу библиотеку. Пошто ми глава још један део времена заиста треба примите ову књигу као залог. Ваш одани и верни пријатељ и поштовалац, Раша Ливада, Земун 30.9.1969.“

Удружење Адлигат је подржало и петицију да се хитно измени спомен плоча Раши Ливади постављеној у Земуну која је подигнута без сагласности наследника и на којој је погрешно
цитиран стих аутора. Наиме, на спомен плочи је написано: „А Ливада каже: Земун је свет“, што су речи које славни песник никада није написао, чиме је оштро прекршен Закон о ауторским
правима, а нанета је штета и коректном и моралном принципу поштовања културне заоставштине као такве.

Како каже Ксенија Ливада: „Споменици остају после свих нас, а стихови песника, поготову великих песника, једноставно се не смеју дописивати, ма колико се некоме интервенција моментално чинила прикладном. Овде је у питању непоштовање мисли и завештања славног песника, и његовог дела посвећеног вољеном граду. Раша Ливада је свој живот живео као своју поезију и свака написана и објављена ауторска реч му је била светиња.“