Суровост колонијализма и топлина живота, романи Абдулразака Гурне преведени на српски

Дела актуелног нобеловца Абдулразака Гурне први пут су преведена на српски. Три романа од десет колико је написао књижевник, професор и академик, иначе тек четврти Афроамериканац који је добио Нобелову награду у њеној 120-годишњој историји.

„Кад бисте питали некога на улици ко сам – не би знали одговор“, говорио је писац. Тако је било пре Нобелове награде. Гурнини романи о утицајима колонијализма на живот у Африци, увек су имали велико признање критичара, али мали број читалаца.

Сада његови јунаци „говоре“ 30 језика, о њиховим патњама, међусобним сукобима у Африци, емиграцији чита публика широм планете, а он је, кажу, други најпознатији човек са Занзибара још од Фредија Меркјурија.

„Оно што је мени занимљиво је да су то неке теме кокје су нама врло блиске, у том смислу да смо и ми имали искуства са ратовима овде 90-тих, са емиграцијама и то свако ко је рођен у претходној држави може да разуме“, каже уредник издања Марко Војновић.

Све о чему пише је живео као дечак мешаног арапског и афричког наслеђа, а касније као тинејџер избеглица у Британији.

У Напуштању прича о забрањеним љубавима и њиховим последицама по породице љубавника, о утицају прилика на појединца и друштво.

Његово најпознатије дело је Рај – роман о Јусуфу, младићу кога су родитељи продали да би отплатили дугове и он почиње да ради за једног арапског трговца, на прелазу из колонијализма источне Африке и почетка Првог светског рата.

Живот после живота говори о ситуацији у немачкој Источној Африци у доба сурових зверстава колонизатора.

Ипак, толико је топлине у временима ледене суровости међу корицама ова три романа. Четврти нас очекује на Београдском сајму књига.