Предавање Мухарема Баздуља „Митар Милошевић: Краљ поноћи, просјак зоре" доступно на Јутјубу

За лик и дело Митра Милошевића важан је и контекст у ком прегнућа овог свестраног уметника долазе до изражаја, будући да је реч о периоду „вестернизације популарне културе" који је наступио након што је Југославија изашла из совјетске сфере.

Појава и процват стрипа и жанровске књижевности два кључна пункта на простору Југославије имали су у великим новинским кућама - „Вјесник" у Загребу и „Дневник" у Новом Саду.

Оснивач едиције „Лунов Магнус Стрип" у „Дневнику" у оквиру које је изашло 997 бројева био је управо Милошевић, који је чувеног јунака Луна овековечио у 74 романа и тридесетак стрипова.

Баздуљ наводи да је југословенска популарна култура више била италијанизована него американизована и да је, осим у стриповима издавачке куће Бонели у оквиру поменуте едиције, леп уметнички траг Италије уграђен и у бројна кинематографска остварења са ових простора.

Митар Милошевић имао је занимљив живот који је већим делом и данас неистражен - након прикључивања партизанском покрету истакао се као храбар борац, из рата је изашао са официрским чином, а новинску каријеру је почео као репортер пијачног барометра. Имао је бројне псеудониме, од којих је најпознатији Фредерик Ештон.

Милошевићеви романи имали су огромне тираже - 10 милиона примерака продато је само у Југославији, а како је реч о делима која су ишла од руке до руке, може се претпоставити да је у то време Милошевића читало 100 милиона људи.

Баздуљ истиче како су појединости које су данас познате о животу овог културног делатника у највећој мери резултат ретких интервјуа, током којих је о себи открио да не пуши и не пије, а да након инфаркта није више способан да роман напише за седам дана и да му је због срчаних сметњи потребно месец дана да обликује једно дело.

Цело предавање можете погледати овде.