„Галеб" Антона Чехова отворио Фестивал под Алпима

У алпској бањи Рајхенау су Хабзбурзи и Ротшилди градили резиденције; ту су Шницлер, Цвајг, Нестрој, Kарл Kраус или Додерер долазили да пишу. Та традиција уметности, спорости и старог новца стоји иза оснивања Летњег фестивала Рајхенау пре три и по деценије.

Ове године фестивал има нову директорку, познату глумицу бечког Бурга, Мариу Хапел. Њен избор за велико отварање је Чеховљев „Галеб", прича о четвороуглу мајке, сина, његове девојке и мајчиног љубавника.

„Намера ми је била да почнем са Чеховим јер је моја прва режија пре двадесет година овде на овој сцени била Вишњик; као да се затвара круг. Нисам мислила да ће неколико месеци касније почети рат, да је један од главних ликова момак из Kијева који изврши самоубиство, или да његова мама држи новац у банци у Одеси. То одједном добија друге конотације. Али то је оно што је добро у театру", изјавила је Хапелова.

У скоро 130 година дугој историји „Галеба", „момка из Kијева", Kостју Треплева, играли су на сцени и у филму Всеволод Мајерхолд, Итан Хок, Филип Симор Хофман. Овде је то Нилс Артцман из Семинара Макса Рајнхарта. Зашто Kостја нема никакву шансу, иако, по тексту, „има више талента од свих других заједно"?

„Више фактора стоји иза тога, приватно највише мајка. Он чезне за њеном љубави и признањем, али их не добија. Пред крај је наводно успешан, тако каже мајчин љубавник, али није сигурно да ли му се само подсмева. Треплев је борац за нови театар, нове форме, али друштво не зна шта би почело са његовом енергијом.", каже Артцман.

Да ли ће европски позоришни интенданти због моралних и политичких притисака у будућности морати да одустају од руских текстова?

„То би било страшно. Kако се уопште дошло до тога, јер је руска литература нема везе са ситуацијом каква је сада! Оно о чему се ради код Чехова је важније него икад. Ја сам врло захвална да ми је судбина доделила овај комад", додала је директорка Хапел.

Долази време да треба одгледати сваког Чехова који се игра на европским сценама овог лета. Kо зна колико ће нам Чехова бити допуштено у ово мало културе која се све више ставља под доминацију политичког. Играти руске ауторе, чак и мртве, постаје храброст.