Књижевник Дејан Алексић први добитник награде „Владан Десница”

Први добитник новоустановљене награде Народне библиотеке Србије „Владан Десница“ је песник и писац за децу Дејан Алексић, за свој дебитантски роман Петља у издању „Лагуне“.

Награду је уручио Владимир Пиштало, управник НБС, на церемонији на месту некадашње Народне бибилотеке Србије на Косанчићевом венцу. Награда подразумева повељу Народне библиотеке Србије и новчани износ од 12.000 евра, што је до сада највећа сума новца када је о књижевним наградама у Србији реч. Признање је додељено на „дан са највише светлости“, први дан лета и Светски дан музике.

Церемонији уручења присуствовао је и академик Душан Ковачевић, драмски присац који је био и председник жирија који су чинили: Владан Матијевић, Владимир Табашевић, Љубица Арсић, Милисав Савић, Мирјана Митровић, Енес Халиловић, Вуле Журић и Дејан Стојиљковић.

„Сви знате да сам ја превасходно песник, а да сам претежним делом свог књижевног стваралаштва писац за децу и публику млађе генерације. Самим тим изразио бих се у једном духовитом стиху, у складу са овом нашом ситуацијом, који гласи: 'за одржавање овог културног тренда, добро би нам дошла једна лепа тенда', нашалио се лауреат Алексић, јер на Косанчићевом венцу није било ни најмање хлада приликом свечаног уручења награде.

„Сећања су метафизичка кожа душе, дакле могу понети озледе и ожиљке. Налазећи се управо на месту једне такве ране, не можемо се отети утиску да се са ткива колективног памћења нашег народа, могу читати трагови невоље, болни удари судбине“, обратио се Дејан Алексић и изрекао одломак из прозе Владана Деснице – „У мени тишина, нада мном подне без руба, около призори земље, у доброј поплави сунца“.

„Данас, када је дневни пут Сунца најдужи на нашем месту под Сунцем, помињање великог српског писца Владана Деснице и тумача унутар обасјања, преведених на језик смисла, на древни говор поверења у лепоту трајања под Сунцем. Одавно је наша култура заслужила угледно књижевно признање које би носило његово име. Ево нас сада на на знаковитом месту нашег ожиљка у сећању и сећања у ожиљку окупљених у лепој светковини књиге и речи које би да се усудну у сјај“, поетски се изразио Алексић, иначе недавно лауреат, такође најновије, награде за књиге за децу „Душко Радовић“, за своје дело Мало мало, па слон.

„Захвалан сам до суптилне дирљивости што сам удостојен да се у том сјају појавим и проговорим пред вама. Хвала вам“, закључио је Дејан Алексић, лауреат награде „Владан Десница“.

На конкурс за ову награду од средине марта стигло је стотинак романа. Подсетимо, у најужем избору, који је објављен 15. јуна, ушли су и следећи романи објављени 2021. године: Деца Милене Марковић (Лом), Ружа под ледом Мирка Демића (СКД Просвјета, Загреб), Смртни исход атлетских повреда Милице Вучковић (Booka) и Шпанска чизма Владимира Копицла (Лагуна).

Душан Ковачевић је приметио да је прва награда „отишла у руке веома озбиљног писца, који је релативно млад аутор, али изузетно добар књижевник“.

„Увек имам осећај благе нелагоде када видим ово место срушене Библиотеке која је намерно циљана у Другом светском рату да би се уништио идентитет једног народа. Било какав знак нацизма било где данас сувише се дуго толерише. Жеља ми је да се овде створи нека спомен-зграда и да се наша награда додељује у том новом простору, верујем да ће се то десити ускоро. Видимо се следеће године на истом месту“, поручио је академик Ковачевић.

Награда Народне библиотеке Србије као најзначајније институције није могла да се реализује без помоћи Министарства културе и информисања, према речима управника ове установе Владимира Пиштала који је захвалио том министарству што је имало слуха да се установи ново признање.

Он је истакао да је то једина награда коју према идејном концепту писци додељују писцима, јер критичари имају веру, а књижевници искуство, те се лауреат бира према искуству.

Радован Јокић, помоћник министра културе за савремено стваралаштво, сложио се са Ковачевићем и Пишталом да би на овом месту требало изградити меморијални комплекс као успомена на велику трагедију – уништавање пола миллиона књига и више од 1.500 разних рукописа.

„Држава је решила да стане иза једног веома озбиљног књижевног признања. Највећа је радост свих писаца када се објави најужи избор. И онда на крају победник све поквари. Свих пет романа су сјајни, надам се да ћемо једног дана сви бити награђени, ако будемо давали награду звану ‘Најужи избор’“, закључио је Радован Јокић у име Министарства за културу.