„Таракан“ – најбољи роман за младе по одлуци жирија Змајевих дечјих игара

Од 29 наслова пристиглих на конкурс за Награду „Раде Обреновић“, коју Змајеве дечје игре додељују најбољем роману за младе, највише гласова добило је дело фантастике са елементима хорора – „Таракан“ Милке Кнежевић Ивашковић.

Таракан је прича о четрнаестогодишњем Михајлу, љубитељу стрипова и хорор филмова, који проводи распуст на Косанчићевом венцу, у стану свога деде, историчара у пензији. Наизглед, рутинска свакодневица претвориће се у ноћну мору за његову породицу када у њен живот уђе необичан и одбојан дедин колега са студија. На Михајлу је да се суочи са злом. Дело ретроспективно приповеда већ средовечни протагониста.

„Овај роман захтева неки минимум тинејџерског доба код читаоца који воли да чита фанстастику, који воли авантуру, али је предвиђен и за старије генерације, нарочито оне који су рођени осамдесетих година прошлог века, јер је заправо и лоциран у то време“, наводи ауторка романа, Милка Кнежевић Ивашковић.

Ауторка даје мноштво података из популарне културе и детаљно описује Косанчићев венац, где је 20 година живела са породицом, сматрајући га специфичном амбијенталном целином.

По мишљењу жирија, роман у широко захваћеној слици света, обликује интимистичку причу о иницијацији оствареној победом над сопственим чудовиштем, попут најрепрезентативнијих романа Стивена Кинга.

„Од малена сам читала доста и чак и нисам у стању да одвојим омиљене писце, али наравно има ту утицаја Стивена Кинга, што се и види у атмосфери романа, а од неких класика Томаса Мана“, додаје Милка Кнежевић Ивашковић.

Почетницима у читању саветује да не оклевају, већ да читају све, временом ће направити селекцију. Онима које њен роман привуче открива да је реч таракан позајмљена из руског језика и, уз остало, означава бубашвабу, али као део руског идиома значи и лудило.

Ко буде читао, схватиће зашто је тај наслов дат роману и зашто је битан.