Позориште на кућну адресу

Карлос Селдран, режисер, драмски писац и позоришни педагог са Кубе, прошле године написао је поруку за Међународни дан позоришта у којој се, између осталог, каже: "Не мораш да се удаљиш нити да одеш са места на којем се налазиш, не мораш да трчиш нити да се помераш. Тамо где постојиш ти, постоји и публика."

У моменту када се са свих страна апелује на солидарност са медицинским радницима, са другим државама, са најстаријим суграђанима, Опера Српског народног позоришишта одлучила је да се прикључи и позориште донесе на кућне адресе. Светски дан позоришта ове године не дочекујемо у позорницама и у позоришним салама. У моменту када се са свих страна апелује на солидарност са медицинским радницима, са другим државама, са најстаријим суграђанима, Опера Српског народног позоришишта одлучила је да се прикључи и позориште донесе на кућне адресе.

„Позвали смо Црвени крст и компанију Color media communications који у овом тренутку помажу нашим најстаријим суграђанима који не смеју да изађу из својих домова и од њих смо добили списак људи којима је потребна помоћ. Све смо их позвали, они су нам рекли шта је потребно и ми смо одлучили да будемо њихови волонтери, макар на тај дан. Али их је чекало изненађење, јер је са потребним намирницама или лековима, на сваку адресу дошао и један члан оркестра или хора опере Српског народног позоришта и музика”, објашњава директор Опере Александар Станков.

Мада је све доста компликовано у тренутним околностима, мотивације очигледно има, а већина ових уметника, како кажу, планирају још да волонтирају.

„Лепо је било видети осмех и оптимизам у овој тешкој ситуацији”, прича виолинисткиња Милена Спасић.

Сагласан је и њен колега виолиниста, Бојан Глушица и додаје: „Неком сам улепшао дан, а тај осећај је неописив.”

Снежана Томинчић, најмлађа је чланица оркестра опере Српског народног позоришта и прва се јавила на позив.

„Било је баш дирљиво и људи којима сам свирала су баш пријатни, жена се мало и расплакала. Чак су нам рекли да су видели наш видео Bella ciao”, прича Снежана.

Њена колегиница, Маја Андрић, најмлађи члан хора, певала је у специфичној ситуацији, на улици и без музике.

„Циљ је био измамити осмех и пружити подршку људима када им је најпотребнија. За наше најстарије није могуће не певати из дубине душе и пуног срца! Мени је била част!”, закључује Маја.

Светски Дан позоришта се обележава на иницијативу Међународног позоришног института од 1961. године. На тај дан позоришта широм света организују разне манифестације. Најважнија међу њима је традиционална порука коју увек пише позоришна личност светског угледа. Дан касније, свој дан обележава и наше најстарије национално позориште - Српско народно позориште.