Акт у српској уметности у фокусу изложбе „Мистерија тела“

Пратећи европске тенденције и ликовне културне преокупације, акт као мотив у радовима наших уметника постаје све присутнији током 20. века. На почетку у маниру класичног реализма, касније се појављује кроз авангардни, концептуални и мултимедијални израз.

Из колекције Мадлене Цептер, брижљиво су одабрани репрезентативни тематски примери наших најпознатијих уметника различитих генерација међу којима су Љубица Цуца Сокић, Младен Јосић, Милош Шобајић и Божа Илић.

„Откад постоји уметност постоји акт, од Вилендорфске Венере па надаље. Било је епоха у којима је он био присутнији, као што је рецимо античка Грчка, додуше мушки, са женским је ишло мало теже. Онда су наступиле неке у којима је акт био готово табу, кроз читав средњи век ми имамо наге само Адама и Еву и то као грешне. Тек од 19. века се појављује акт као нека врста самосталног жанра, у доба реализма, а посебну експлозију доживљава у време симболизма“, каже Оливер Томић, историчар уметности.

Шездесет радова 40 реномираних уметника из региона представљено је на два нивоа. Упркос југословенском конзервативизму, током 20. века, акт добија пажњу на домаћој ликовној сцени, кроз различите интерпретације.

„Врло је важно што на овој изванредној изложби можемо да пратимо присуство тог мотива, односно те теме у делима потпуно различитих мајстора. Ми у ствари овде имамо једну инспирацију за будуће уметнике јер овде су заступљени и уметници младих генерација, што је врло битно. Појављује се једна врста континуитета, који је истовремено и дисконтинуитет јер свако од њих покушава на свој начин да дочара тај акт“, објашњава Томић.

На изложби Мистерија тела, коју можете погледати до 19. септембра, углавном су заступљене слике, мада се могу видети и скулптуре, цртежи и графике, међу којима је и неколицина оних који су припадали Медијали: Оља Ивањицки, Владимир Величковић, Љуба Поповић, Синиша Вуковић.