Авантуре „Маштовите Медикен“, јунакиње Астрид Линдгрен, доступне и читаоцима у Србији

Девојчица Мадикен живи са својом породицом на Јунском брегу, у црвеној кући поред реке. Волела би да буде добра и послушна, али са њеном бујном маштом то није увек лако.

Свакакве идеје падају јој на памет. Попут оне да се с кишобраном спусти на земљу са крова шупе за дрва, или да своју сестру наговори на игру Мојсије у трсци, па и да је прода у робље.

Због невоља у које упада, углавном се покаје и жао јој је, јер је осећајна и има велико срце. Уочава патње и неправде у свету, брине о сиромашнима и угроженима.

„Занимљиво је да је Астрид Линдгрен лик Мадикен створила по угледу на своју најбољу другарицу. Она се звала Ана Марија, али сви су је звали Мадикен. Значи, дословно јој је пренела чак и надимак. Њих две су се упознале када су имале седам година и остале су најбоље другарице до краја живота. Астрид је тврдила да су се посвађале само једном у животу“, наводи Сандра Бакић Топаловић, уредница у издавачкој кући „Одисеја“.

Имале су много тога заједничког – смисао за хумор, интересовање за децу, природу и забавне игре. За њихово пријатељство које је трајало осам деценија Швеђани знају и то је добрим делом разлог за изузетну популарност књиге Маштовита Мадикен у Шведској.

„Грубо можемо да поделимо њене књиге на мало озбиљније, као што су рецимо Роња, разбојничка кћи, Браћа Лавље срце, и оне мало шашавије приче, где је Пипи дуга чарапа најпознатија. Прича о Лоти и ту спада и Маштовита Мадикен. И она је једна од тих вицкастих прича по којима је Астрид Линдгрен у ствари најпознатија и књиге тог типа су јој најпопуларније у целом свету“, истиче Сандра Бакић Топаловић.

Књигу Маштовита Медикен превела је са шведског Светлана Тот, а ауторка илустрација за српско издање је Ивана Недић.