Водич за преживљавање - "Џоџо зец"

Један од најинспиративнијих филмова приказаних на последњем Фесту је "Џоџо зец". Настао је према књизи "Небо у кавезу" Кристин Леунен. Новозеландски аутор Таика Ваитити написао је сценарио, а затим и режирао филм.

За почетак, дело је сасвим особено због основног приступа у обради теме страдања Јевреја у Другом светском рату, и страдања уопште. Стил је ексцентричан и апсурдно-комичан, и истовремено трагичан, при чему успева да одржи необично добру меру у том споју.

У исто време сатиром разобличава политичке ужасе, одвратну заслепљеност друштва које су водили фашисти, док одржава продоран ниво људскости, саосећања и топлине у обради људских судбина. Тај заиста особен баланс је један од највећих квалитета филма који успева да страхоте једног времена прикаже тако да не дотуче гледаоца.

Напротив, упркос трагедијама које се одмотавају, расплет отвара простор за наду и оптимизам, неопходне у сваком времену огромних друштвених криза.

Протагониста филма је једанаестогодишњи дечак Џоџо (Роман Грифин Дејвис), припадник Хитлерове омладине, наивно залуђен Хитлером, националсоцијализмом и мржњом према Јеврејима. Џоџо случајно открива да његова мајка Роузи (Скарлет Јохансон) у њиховом дому крије јеврејску девојчицу Елзу (Томасин Мекензи).

Са њом почиње да гради пријатељство, у почетку мотивисан жељом "да упозна непријатеља", али, како радња одмиче, та мотивација бледи, рушећи зидове предрасуда. Џоџо има и имагинарног пријатеља Адолфа (игра га редитељ филма Ваитити), кловновску верзију Адолфа Хитлера који га прати, усмерава и подржава.

Тај Адолф је гротескан, и у таквом облику подсећа на лик Чаплиновог "Великог диктатора" који је давно доказао да је могуће имати функционално комичан, слепстик приступ у представљању друштвено-политичког хорора, Хитлерове владавине.

Такав начин обраде дијаболичног вође не изазива језу, не оставља кнедлу у грлу, али ефектно отвара питања значења политичког лудила једног времена, указујући на апсурде власти и њених механизама.

Расплет филма доноси моћну катарзу, идеју да се сваки мрак окончава бљештавим светлом, доказ да живот на крају увек побеђује, упркос бројним искушењима.

Прате га потпуно разоружавајући стихови песме Границе твоје чежње Рајнера Марије Рилкеа: "Допусти да ти се све догоди, лепота и ужас. Само настави даље, ниједно осећање није коначно".

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 18. мај 2025.
10° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом