Цепамо и бацамо странице прошлости – нелегална градња угрозила неолитски бисер на Бањици

„Прва оштећења на локалитету Усек настала су пре више од 20 година. Нелегална градња почела је 2022. године на средини брежуљка. Не знам шта се десило са кривичном пријавом коју је Завод за заштиту културе Београда поднео, али је то сада ствар тужилаштва. Чување културног и археолошког наслеђа није само посао институција заштите већ то кад, тад постаје кривично дело када тиме морају да се баве тужилаштво и судови“, наводи археолог Адам Црнобрња.

Конкретно, што се тиче локалитета на Бањици, у питању су два кривична дела – градња без дозволе и уништавање културног добра археолошког локалитета Усек.

Црнобрња наводи да је 2022. године утврђено да је неколико неолитских кућа пресечено и бачено, али да се не знају тачне размере оштећења локалитета.

„Капија на Тргу републике је знатан остатак прошлости који нама није донео много новости. Ти зидови импресивно изгледају. Међутим, праве вредности и велики помаци у проучавању прошлости могу да дођу из једног обичног ћошка куће на пола квадратног метра. Због тога се инсистира на чувању и правилном руковању археолошких наслеђем управо због тога што не знамо шта може да се нађе“, истиче археолог.

Према његовим речима, неке од кључних ствари из неолита и Винчанске културе откриване су на крају ископавања, у ћошковима, и добијали одговоре на многа важна питања.

„Закон о културном наслеђу је јасан – археолошки локалитет чини све што се налази у земљи. Целокупни контекст. То нису само непокретни предмети, то су и органске материје. Проучавамо како су људи живели, шта су јели каква им је била околина, вегетација… и тако склапамо причу“, каже Црнобрња.

„Замислите књигу у којој је исписан диван роман. Прошло је време и изгубила се трећина страница, али још увек можете да реконструишете причу. А онда неко почне да цепа лист по лист, поглаваље по поглавље. То се нама дешава са археолошким локалитетима“, додаје археолог.

Што се заштите локалитета Усек тиче, то су деценије немара и непоштовања закона. То налазиште, наводи гост Београдске хронике, требало је да буде ограђено и означено да се ту налази археолшки локалитет. Адекватно обележавање је обавеза Завода за заштиту споменика културе Београда, односно територијално надлежног завода.

Откопати, уништити и документовати или закопати и сачувати

Црнобрња објашњава да када би локалитет био откопан, он би био уништен, али добро документован. Због тога, археолози гледају да пре свега сачувају.

„Још 1979. године ископана је једна неолитска кућа, али је после тога конзервирана и закопана на дубини од 1,8 метара. Није то урађено безвезе. Било је замишљено да се та кућа поново отвори, презентује и представља почетно језгро будућег археолошког парка. Бањица је била замишљена да буде неолитско насеље које се презентује усред града“, истиче Црнобрња.

Главна ствар, напомиње, јесте да надлежни који планирају урбанизам и ширење града на време обавесте и питају за локације на којима желе да се град шири.

Постоји још велики број примера и угрожених археолошких локалитета.

„Пре пар месеци сам видео да се планира спајање Калемегдана и Кнез Михаилове улице. Једно од решења је да се између градске библиотеке и споменика Милану Ракићу направи фонтана. Не само да би направило огромну штету, већ та фонтана не би могла да се гради јер се баш ту налази улаз у римски легијски логор. Зато последица неинтересовања за оно што се налази испод земље доводи јако великих конфликата који пуно коштају, пре свега пореске обвезнике“, закључује Црнобрња.