Грчки културни центар у Београду

Амбасадор Христос Панагопулос истакао је да је отварање културног центра у Београду важан моменат за јачање српско-грчких односа.

"Наши билатерални односи представљају јединствену позитивну појаву за много страдалу регију Балкана. Међутим, док је укупна сарадња Грчке и Србије значајна, утисак је да она донекле заостаје у области културе. Зато ми је задовољство да најавим да ће празнину на том пољу у великој мери надокнадити оснивање и рад београдског центра Хеленске фондације за културу", рекао је Панагопулос.

Хеленска фондација ради при Министарству културе Грчке и има центре широм света, а београдски ће бити први на екс-ју простору. За директора је изабран лингвиста који већ дуже време живи у Србији Никос Цицимилис.

"Стално присуство Хеленске фондације у граду као што је Београд, граду који има историјски значај и развијену културну сцену, отвориће нову сјајну страницу у културним односима наше две земље", оценио је грчки амбасадор.

Панагопулос је изразио захвалност српским властима за сарадњу у вези са реконструкцијом и закупом зграде у улици Кнеза Милоша, као и угледном грчком лингвисти, професору Бабињотису који је уложио велики труд да се оствари визија Грчког културног центра у Београду.

Бабињотис је подсетио да је као ректор Универзитета у Атини (од 2000. до 2006. године) основао одељење за словенске језике.

"Српска и грчка култура имају много заједничких елемената у области књижевности, позоришта, музике... То желимо да представимо и унапредимо, да сарађујемо на узајамну корист", рекао је Бабињотис.

Српски политичари рецитују Кавафија

За отварање Грчког културног центра предвиђен је програм посвећен великом песнику Константину Кавафију (1863-1933), најпревођенијем нововековном грчком аутору широм света.

Уз изложбу о Кавафију и сценску презентацију његових стихова на грчком језику, биће позвани да их у преводу говоре српски књижевници и драмски уметници, а можда и неке политичке личности, док ће на програму бити и музика компонована на Кафавијеве песме, најавио је Бабињотис.

Следећа велика тема у плану рада Грчког културног центра је "Украдена историја", која ће такође бити обрађена кроз изложбу.

Бабињотис је нагласио да тема обухвата крађу уметничког блага не само из Грчке, већ и из Италије, Ирака и других земаља са старим цивилизацијама, помињући ту и проблем српских средњевековних манастира на Косову и Метохији.

"Не желимо да се испразне музеји по свету, али такође не желимо ни да се отимају наши споменици, делови наше цивилизације, наше историје", изјавио је Бабињотис.

У плану су и мултимедијални програми на теме "Атинска демократија" и "Економске миграције", а у прилог томе да ће Грчки културни центар бити место које се радо посећује и тешко напушта иде и библиотека која ће се у њему налазити, али и могућност похађања курсева страних језика за одрасле.