Спомен-плоча Милошу Ђурићу

На згради у којој је од 1937. до смрти 1967. године живео хелениста, преводилац и књижевник Милош Н. Ђурић, у Улици Стевана Сремца 9 у Београду, данас су министар културе Небојша Брадић и председница општине Стари град Мирјана Божидаревић открили спомен-плочу.

Пошто је драмска уметница Соња Јауковић изговорила монолог Клитемнестре из Есхилове трагедије "Орестија", министар Брадић се обратио присутнима констатацијом да је изговорен "превод чика Мише Ђурића као што се већ скоро један век изговарају са свих сцена на којима се играју античке представе на јединственом језику".

"Сада смо пред плочом која ће чувати успомену и бити знамење на великог хеленисту, омиљеног професора генерација студената, њиховог чика Мише, који ће занавек живети у свом делу", рекао је Брадић и захвалио свима који учествују у акцији којом Министарство културе у сарадњи са Вечерњим новостима, Студијом Б и локалним самоуправама на овај начин одаје почаст великанима српске културе у оквиру "Године књиге и језика".

Божидаревићева је рекла да је срећна и поносна што Стари град учествује у обележавању топонима у вези са животом и радом наших великана.

Она је, како је истакла, лично везана за успомену на "чика Мишу" који је био професор њене мајке, њој је у гимназији латински језик предавала његова сестрична Мирјана Маскарели, а најмлађи изданак породице, Драгиња Маскарели, данас је одборница у Скупштини општине на којој је живео њен славни деда-ујак.

Ђурић је значајан као Тесла, Пупин или Миланковић

Проф. др Војислав Јелић, "наследник" Катедре хеленске књижевности коју је на класичним наукама некада држао Миша Ђурић признао је да је очекивао да ће улица бити тесна да прими све поштоваоце дела овог великог научника, писца, патриоте, али изнад и пре свега хуманисте, а затекао је само мали број, непримерен значају који он заузима у српској култури.

Професор Јелић га је ставио међу оне који од светог Саве, Његоша, Тесле, Пупина, Миланковића и других остављају српском народу највеће благо преко својих дела.

Изразивши жаљење што није имао част да га лично упозна, Јелић је рекао да је о професору Ђурићу слушао безброј прича од његових ученика, а својих професора, да је био човек кога није било могуће оговарати, јер је волео свој посао (радио га је до смрти), живот и људе са којима се сусретао, а никада се није сударао нити их мимоилазио.

"Чика Миша је учио да лепота извире из доброте", подсетио је Јелић и додао да је волео изворе и у животу им се враћао у природи и култури, преводећи грчке класике на којима почива западна цивилизација, али и изворима нашег језика.

"Ми се данас стидимо и језика и традиције", констатовао је са жаљењем Јелић и подсетио да је професор Ђурић њима посвећивао велику пажњу, па би се нове генерације могле враћати његовим порукама и говорима препуним непролазне свевремене мудрости".

У малобројној публици, поред јединих потомака породице Ђурић (Милошев јединац Растко је погинуо на Сремском фронту), сестрине ћерке Мирјане и унуке Драгиње, била је и мајка председника Србије Невенка Тадић која данас станује у стану у којем је преминуо Ђурић.

Милош Н. Ђурић је једанаести књижевник коме је подигнута спомен-плоча од почетка акције "Вратити дуг писцима".

До краја акције, спомен-плоче биће постављене и у другим градовима Србије, па ће тако бити обележене и зграде и куће у којима су живели Данило Киш (Суботица), Бранко Миљковић (Ниш) и Александар Тишма (Нови Сад).