Монографија о Јовану Јовичићу

Монографија о чувеном гитаристи, композитору, педагогу, утемељивачу класичне гитаре у нашој земљи, научнику др Јовану Јовичићу представљена је у Свечаној сали Скупштине града.

Монографија "Хоризонти звука" - гитариста и физичар Јован Јовичић, аутора Борислава Хложана, у издању Асоцијације гитариста Војводине, представљена је у присуству многобројних поштовалаца Јовичића, самоуког гитаристе, који је својим умећем задивио свет, а код нас постао синоним гитаре.

Незаобилазно име кад год се помене класична гитара, аутор уџбеника који су до данас непревазиђени, заволео је овај инструмент у детињству у родном селу Врдник у Војводини.

Главни "кривац" за то је његов годину дана старији пријатељ који је већ имао гитару. О тим данима дирљиво, са великим поштовањем, причао је академик Драган Недељковић.

"Јова је био озбиљан од почетка, студиозно се посветио гитари, права прекретница за самоуког гитаристу била је на такмичењу у Москви 1947.године када је освојио сребрну медаљу медју 3.400 младих, углавном академских, музичара", казао је он.

После тога уследили су четворогодишње школовање код Андреаса Сеговије и наступи пред најстрожом публиком у Шпанији, испричао је Недељковић и додао да се Јовичић, светско и велико наше име, одликовао великом упорношћу и када је био најславнији, великом скромношћу.

Сведок и учесник богатог уметничког, научног, педагошког и просветитељског деловања свог оца, пијанисткиња и декан Факултета музичке уметности Дубравка Јовичић захвалила је аутору монографије што се неколико година стрпљиво суочавао са "брдом" материјала, јер њен отац није живео један живот, истовремено је био концертни гитариста, композитор, универзитетски професор и научник.

Од Врдника до Сеговије

Рецезент монографије проф. др Милован Мишков посебно је истакао Јовичићеву улогу у ширењу свести о значају гитаре која је дуго сматрана као забављачки инструмент.

Водећи гитариста на нашој музичкој сцени од 1948.године, улагао је дугогодишњи труд да гитару уведе у школски систем, иако је истовремено био професор физике на београдском Електротехничком факултету.

Мишков је истакао да, захваљујући напору утемељивача класичне гитаре, данас имамо бројне класичне гитаристе и однеговану публику за ову врсту уметности.

Монографија на 216 страна текста, с многобројним фотографијама, ЦД-ом са 24 композиције у извођењу Јовичића, у десет поглавља доноси биографију од почетака бављења гитаром, студија код Сеговије до периода његових највећих извођачких и научних успеха, преглед Јовичићевог композиторског ствараластва, као и деловања на успостављању темеља гитаристичке педагогије у Србији.

На промоцији монографије, Јовичић је захвалио супрузи Оливери и ћерки Дубравки на подршци, аутору монографије Хложану, као и многобројним посетиоцима који су му указали поштовање доласком у Скупштину града.