Црњанском у част

Место Милоша Црњанског у српској књижевности је неспорно, кажу професори, али и опомињу да је запостављен у ономе што је можда за школу најбитније.

"Милош Црњански је заправо темељна фигура такозване стилистичке норме целокупног српског језика. Са Милошем Црњанским почиње текстостилистика код Срба – чак педесет или шездесет година пре него што је текстостилистика у свету конституисана као чиста научна дисциплина", објашњава професор Филолошког факултета Милош Ковачевић.

Са делима Милоша Црњанског средњошколци се срећу у трећем и четвртом разреду. Добар професор помоћи ће им да открију шта је била пишчева идеја, па директор ЗУОВ-а Златко Грушановић каже да зато обавезно треба читати Лирику Црњанског.

"И без Суматре не могу да кренем нигде, али и без друге књиге Сеоба, то ми је нешто најлепше од успомена на старе студентске дане", рекао је Грушановић.

Председник Организационог одбора проф. Мило Ломпар истиче како на његове историјске романе, тако и на оне чија је инспирација савременост.

"Ако је реч о прози, тамо где постоји историјска инспирација, свакако Сеобе и другу књигу Сеоба, тамо где постоји и савремена инспирација – Роман о Лондону, тамо где је реч о лирици у исказу, то је Дневник о Чарнојевићу", рекао је Ломпар.

И без обележавања јубилеја, увек постоји потреба да се дело великог писца сагледа из контекста времена у којем живимо.

"Увек ће међу људима и међу децом бити оних који ће волети лепо и лепоту. А Милош Црњански је скоро парадигма за таквог човека", каже директор Филолошке гимназије Душко Бабић.

А скуп одржан у Филолошкој гомназији још једном је указао на оправданост и статус пишчевих дела у настави.