Вече поезије Десанке Максимовић у Москви

Аутор, чија је љубав према поезији Максимовићеве почела још на првој години факултета и изучавању српског језика, после читања "Крваве бајке" и кратког увода у стваралаштво српске песникиње, усмереног на везу Русије и песникиње удате за руског емигранта Сергеја Сластикова, прочитао је неколико Десанкиних песама.

"О песмама "Подигнимо очи", "Земља у којој се родио онај који ме воли", "Летопис", "Мирно моје срце спава", као и о самој Десанки аудиторијуму не треба посебно говорити", рекао је Шћеглов.

До сада су штампани необјављени стихови из 1948. године и представљене фотографије из породичног албума, које је аутор добио од породице српске песникиње.

"Сале су биле пуне, што говори да су људи 'гладни' поезије", рекао је Шћеглов, додајући да постоји мноштво информација које се примају "главом и разумом", али да "треба примати и душом".

О Десанки и својим успоменама на песникињу, коју су лично познавали говорили су и шеф катедре за словенску филологију Владимир Гудков, песник Јоле Станишић и амбасадор Србије Станимир Вукићевић.

Десанка Максимовић (1989-1993) рођена је у Рабровици поред Ваљева. Била је најстарије дете свога оца Михаила, учитеља, и мајке Драгиње. Одмах након њеног рођења, отац је добио премештај у Бранковину, где је Десанка провела своје детињство. Завршила је гимназију у Ваљеву и Филозофски факултет у Београду.

Августа 1933. године удала се за Сергеја Сластикова са којим није имала децу.

Била је професор српског језика у неколико школа у Обреновцу, Београду, Дубровнику.

Једно од њених најбољих дела " Крвава бајка" написала је када је чула да немачки војници убијају ученике основне школе у Крагујевцу. Песму говори о терору немачке армије у Другом светском рату и објављена је тек када се рат завршио.

Објавила је око 50 књига поезије, песама и прозе за децу и омладину, као и приповедачке, романсијерске и путописне прозе.