Књига о српској средњовековној баштини

Издавачки подухват, тротомна књига, дело је Истојиског музеја Србије који је био чувар свих записа, цртежа, акварела, два заборављена ума Србије.

Директорка музеја Ана Столић објаснила је да су Валтровић и Милутиновић Највећи део материјала о српским средновековним споменицима, углавном црквама и манастирима, направили обилазећи их у периоду између 1871. до 1884. године.

Снимања су била део пројекта иза којег је стало Српско учено друштво, претходница наше Академије наука. Пионирски посао, на основу кога се данас прецизно може реконструисати све што је у међувремену оштећено, тонуло је у заборав.

Рад Михаила Валтровића и Драгутина Милутиновића први пут је био примећен 1978. године у оквиру изложбе "Излози Српског ученог друштва" иза које је остао каталог.

Каталог представља исцрпан инвентар њихових дела, али у контексту тадашњих трендова заштите споменика у Србији и Европи.

Тек је ова тротомна књига, на којој је, уз подршку Министарства културе, рађено три године, донела информације и архитектонском руком урађене прецизне "снимке" наших средњовековних споменика културе.

У првом тому налазе се кључне временске категоризације споменика по њиховом азбучном реду. Скице и цртежи су публиковани тако да су и величином верни оригиналу, потврдила је уредница издања,Тања Дамљановић.

Други том први пут обрађује споменике тако што је примењем принцип синтезе, а у трећем су кратки прилози савремених историчара уметности који су се осврнули на рад Валтровића и Милутиновића.

Потпредседник САНУ Димитрије Тасић и академик Гојко Суботић су, такође, указали на значај књиге и величину њених аутора.

Потпредседник САНУ Димитрије Тасић подсетио је да је Валтровић један од првих 16 чланова српске Академије наука које је указом одабрао, оснивајући "Академију краљ Милан" 1887. године.

Милутиновић, такође каснији дописни члан Академије је, рекао је он, "повукао" гене свога оца Симе Милутиновића Сарајлије и посветио се подучавању и науци.

Представљању књиге присуствовала је и Валтровићева унука, професор филозофије у пензији, Оливера Валтровић.