Концерт српског пијанисте Чолића у Паризу

Чолић се синоћ представио публици у сали Корто, у оквиру конзерваторијума "Нормална школа музике" (L'ecole normale de musique), програмом у коме су се смењивале композиције Хајдна, Листа, Равела, али и Чик Корије, као и каталонског аутора Дзордија Сервељоа.

Престижна међународна награда "Марија Каналс" била је одскочна даска за младог српског пијанисту, који је постдипломске студије почео у Новом Саду, у класи Светлане Богино, а завршава их на државном конзерваторијуму у Паризу, у класи Приске Беноа.

"То је био први велики међународни конкурс на коме сам добио прву награду, што ми је донело много концерата и подршку у каријери", рекао је српски пијаниста, који је од 2007. године одржао петнаестак солистичких и камерних концерата у Европи и Азији.

Чолић развија музичку каријеру у тесној сарадњи са својом женом, професорком клавира на конзерваторијуму, са којом живи у париском предграђу, где је недавно добио и место професора у музичкој школи.

Њих двоје заједно припремају концерт у четири руке за наступ у Хелсинкију, а за следећу годину Чолић већ има планирану турнеју у Кини, као и три концерта са Оркестром Барселоне.

Српски пијаниста, који је имао прилику да се усавршава са неким од најважнијих савремених пијаниста, попут Дмитрија Башкирова, Оксане Јаблонскаје, Хироке Накамуре, Михаила Воскресенског и Владимира Краињева, жели да одржи везе са средином из које је потекао.

"Потребно је време да се заврше студије, а онда намеравам да се вратим и покажем резултате", каже скромно Младен Чолић, кога је новосадска и београдска публика имала прилику да чује више пута.

Велики љубитељ француских импресиониста, од којих има посебну склоност ка Равелу, Чолић сања о извођењу Моцарта.

"Потребно је имати храбрости да би се свирала Моцартова дела, зато што је он, вероватно, најтежи, најделикатнији композитор, па треба дати све од себе", рекао је Чолић, који ове недеље учествује на међународном конкурсу у Сан Марину.