Косанчићев венац у знаку бакрописа

Изложба, замишљена као увертира за смотру која ће бити одржана у августу,  имаће за циљ да пружи шири увид у најновију српску бакрописну продукцију.

Изложене су графике 64 уметника које су настале у периоду од 1950. до почетка осамдесетих година 20. века, а аутор изложбе Ненад Николић, кустос галерије, је начинио избор из колекције бакрописа Ликовне академије у Београду, коју је сакупио професор Факултета примењених уметности, Бошко Карановић.

Графичка техника бакрописа развила се у 14. веку у западној Европи из оружарског заната чији су мајстори украшавали оружје, делове оклопа и коњске опреме, тако што су у метал, прекривен воском, урезивали жељене орнаменте, а онда га преливали киселином да би, када се уклони заштитни слој воска, добили "цртеж" урезан у метал.

За разлику од старијег бакрореза код кога се цртеж директно урезује у бакарну плочу због чега је линија много оштрија и јасније дефинисана, код бакрописа се, захваљујући неједнаком деловању киселине на бакарну плочу постиже "мекоћа", а линија је неравномернија па је утисак ближи оном који се постиже у техници акварела.

У наше крајеве бакрорез је стигао са барокном уметношћу у 18. веку, док је бакропис почео да се примењује тек у 20. веку, када су се многи цењени уметници вешто служили овом техником.

На изложби бакрописа, на којима преовлађује фигурација, пре свега људска фигура и пејсажи, значајно место је дато родоначелнику уметничке породице Карановић, који се видно ослањао на велике узоре бакрописаца претходних векова.