Пољски филм без глазуре

Време када су Роман Полански, Анџеј Вајда и Кшиштоф Зануси суверено владали светском сценом и бранили боје пољског филма тешко да ће се ускоро поновити.

Ипак, судећи по међународним фестивалима и признањима у последње време, та кинематографија нашла се на узлазној путањи.

Домаћа публика током манифестације Дани пољског филма има прилику да види због чега је тако, Београђани од синоћ, а Нишлије од 20. октобра.

Програм обухвата седам дугометражних играних и седам кратких анимираних филмова, различитих тема и жанрова, снимљених у периоду од 2002. до 2011. године.

Пољаци годишње сниме око 40 филмова са просечним буџетом од милион и по евра, а не треба занемарити ни учешће у копродукционим пројектима.

Аташе за културу Амбасаде Пољске у Србији Дагмара Луковић истакла је да су се појавили нови, млади уметници који посматрају живот мало другачије.

„Ти редитељи имају потребу да се обрачунају са периодом комунизма, социјализма, сагледавају мало другачије стварност, можда без уметничке глазуре", нагласила је Дагмара Луковић.

За недељу пољског филма одабрана су остварења редитеља средње и млађе генерације.

Међу дугометражним играним филмовима различитих тема и жанрова издвајају се реалистична дела једног од најбољих савремених пољских синеаста Јана Јакуба Колског.

Венеција која говори о животу испод земље током другог светског рата и Јасминум, филм о тајном животу манастира.

Вредна помена је и снажна драма Ружица о односу власти у Пољској према надолазећим променама крајем шездесетих година 20. века. Атрактиван је и избор анимираних филмова с обзиром на добру позицију тог жанра у светским размерама.

Тако је за сам почетак овог малог фестивала одабран цртани филм Естерхази Изабеле Плучињске.

Смотра пољских остварења у Београду се завршава 19. октобра, док ће одабрана филмска дела аутора из Пољске нишка публика бити у прилици да погледа од 20. до 26. октобра.