Превазилажење ратних траума

Од пет нових домаћих филмова чије снимање финансијски помаже и држава, чак четири су на тему превазилажења ратних траума. Све чешће се полемише о томе да ли је мотив покушај да се после временске дистанце на прави начин сагледају рат и последице, или је такав тренд могућност да се лакше дође до финансијске подршке европских фондова и земаља у окружењу.

Филмови осликавају бесмисленост сукоба, најчешће из угла појединаца којима је рат предодредио животе.

Кругови Срдана Голубовића засновани су на истинитом догађају - српски војник је убијен, јер је штитио бошњачког цивила.

Ничије дете Стефана Арсенијевића - приказ је судбине напуштеног детета у шумама Босне током рата.

Устаничка улица Горана Гајића - јесте драма младог тужиоца за ратне злочине.

Филм Слободана Скерлића Топ је био врео приповеда о десетогодишњем Србину чији родитељи су страдали у гранатирању Сарајева.

А раније снимљени Непријатељ Дејана Зечевића, који ће ускоро имати премијеру, приповеда о рату из визуре вода за демонтирање мина.

„Филмови које сте набројали, нису ратне репортаже, него се пост фестум баве једним турбулентним периодом наше историје, наше свакодневице. Редитељи, сценарист, они су део живота ове сцене и они реагују на оно што њих узнемирава", сматра Мирољуб Вучковић из Филмског центра Србије.

Четири филма са ратном тематиком, која се снимају у исто време, отварају и дилему да ли је реч о покушају да се кроз седму уметност доживи катарза на овим просторима.

„Ја не верујем у неку националну катарзу и мислим да се она неће десити ни код нас, нити у било којој од држава бивше Југославије. Верујем у личну, приватну, малу катарзу и мислим да те мале катарзе дају смисао животу", рекао је Голубовић.

Аутори тврде да није реч ни о покушају да се кроз регионалну сарадњу додворимо Европској унији, нити да се лакше дође до средстава из страних фондова.

„Ако бисте добили новац од свих земаља бивше Југославије за свој пројекат, то би било тек отприлике онолико колико бисте добили од једне копродукционе земље Западне Европе. Мислим да много боље пролазе теме које се баве тренутком у коме живимо, зато што публика жели да види како то људи живе у Србији данас", каже редитељ Стефан Арсенијевић.

За разлику од странаца, домаћа публика после кризног периода можда је склонија ведријим темама. Аутори за сада не размишљају толико о заради, колико очекују од гледалаца да после пројекције промишљају и разговарају о свему што смо преживели.