„Неке друге приче“ у Београду

Филм „Неке друге приче" уклопљен у нови концепт окупљања регионалних кинематографија младих редитељки из Србије, Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине, Македоније, пример је добре сарадње, а формат омнибуса чини се као све чешћи одговор на тешкоће финансирања дугометражних остварења.

Имајући заједничку тематску нит - материнство, социјално ангажоване приче омнибуса, рефлектују сензибилитет нове генерације, њихове дилеме и наде.

Метафоричне, полемичне, слојевите, све приче су интригантне и дају комплексан приказ јунака.

Српска, коју потписује Ана Мариа Роси говори о освети, постављајући питање да ли је злочин последица неког претходног и да ли га је могуће спречити.

Заплет македонске приче Марије Џиџеве врти се око трудне наркоманке.

Словеначка прича Хане Слак бави се часном сестром која остаје у другом стању.

Јунак босанске редитељке Инес Тановиц је студент у љубавној вези са старијом холанђанком.

Хрватска прича Ивоне Јуке бави се несрећним браком манично-депресивне сликарке и младог јапијевца.

У најкраћем, филм представља социолошку слику сваке средине понаособ, односно екс-Југославије данас и то из женске визуре, јер чини се да реалност на овим просторима изискује прављење социјално ангажованих филмова са ликовима који подсећају на људе које познајемо.

Свесно ангажујући младе жене редитељке, овим идејни творац пројекта Ненад Дукић по свему судећи желео је да покаже да женска визура посматрања стварности има посебну димензију као и да у региону живе и стварају талентоване ауторке.