Други део „Миленијума" на репертоару

„Девојчица која се играла ватром", други део мистерије „Миленијум", настале на основу романа Стига Лашона, који су „освојили" Скандинавију и већи део Европе, од данас на репертоару београдског биоскопа „Колосеј".

Шведски играни филм „Девојчица која се играла ватром", други део трилогије „Миленијум", снимљене по романима Стига Лашона, биће премијерно приказан вечерас, у биоскопу „Колосеј".

Први део, под насловом „Мушкарци који мрзе жене", почео је да се приказује пре недељу дана, а трећи - „Кула од карата" биће на редовном репертоару од 3. јуна.

Филмови су мешавина трилера и драме, а главне ликове у сва три дела - економског новинара Микаела Блумквиста и асоцијалну хакерку Лизбет Саландер, које повезује неуобичајена крими истрага, играју познати шведски глумац Микаел Никвист и млада Нуми Рапас.

На почетку филма „Девојчица која се играла ватром", главна јунакиња Лизбет Саландер се после годину дана враћа у Шведску.

Истовремено, непосредно пре објављивање приче о трговини женама, један новинар „Миленијума" је пронађен мртав, а на оружју којим је почињено убиство пронађени су Лизбетини отисци.

Полиција објављује потерницу, а Блумквист, који је био шокиран када је сазнао за ове догађаје, и сам се укључује у потрагу...

Творац „највеће шведске мистерије"

Аутор „Миленијума", шведски новинар и писац Лашон (1954-2004.), преминуо је пре него што је из штампе изашла трилогија која је у кратком року постала велики хит и продата у чак 26 милиона примерака.

Филмска трилогија заснована на његовом делу такође је постигла огромну популарност, као и зараду. Све три књиге екранизоване су истовремено, што се сматра за један од највећих подухвата у историји шведске кинематографије.

Приказивање у Скандинавији почело је 2009. године, први део откупљен је у 50 земаља, други и трећи за сада у 20, а већ је у најави холивудски римејк. Права је откупио студио „Сони".

Главне јунаке аутор је описао као одрасле верзије популарних ликова из шведских романа за децу - девојчице и дечака детектива Пипи Дуге Чарапе и Калеа Блумквиста, али у далеко суровијем окружењу.

Уз уверљиво постављен крими заплет и узбудљиве акционе сцене, Лашон даје и реалну слику савременог шведског друштва, са детаљима из света моћних индустријских корпорација, новинских редакција, полиције, судског и политичког система.

Лашон је од 1999. године био главни и одговорни уредник магазина „Експо", а велики део каријере провео је радећи као економски новинар. Био је један од водећих стручњака у питањима антидемократских и десничарских покрета, као и нацистичких организација.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 03. мај 2024.
12° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво