Регион уједињен у Кану

На филмском маркету Фестивала у Кану први пут заједнички наступају Србија, Хрватска, Словенија, Македонија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Кипар и Албанија.

Регионални павиљон кинематографије југоисточне Европе замишљен је као заједнички простор на којем се промовишу филмови, окупљају ствараоци, продуценти и заинтересовани купци.

Рецесија више него икада видљива је на најутицајнијем светском фестивалу, утицала је на један добар потез.

Српска, хрватска, словеначка и босанско-херцеговачка кинематографија, годинама су се у Кану промовисале на засебним штандовима, који су функционисали у складу са скромним буџетима.

Уз мање трошкове, заједнички штанд бивших југословенских република и суседних земаља, донео је бољу посећеност и лакше уговарање копродукционих пројеката, као сигурног модела опстанка.

Да је реч о значајном подухвату, сведочи посета европског комесара за образовање, културу, вишејезичност и омладину Андруле Василију.

"Ово је фантастична иницијатива у складу са нашим мотом јединства и различитости. Свака земља има своје специфичности, али ми верујемо у јединствену Европску унију и надам се да ће једног дана цела Европа бити Унија, укључујући и земље ове регије", рекла је Василију.

Путоказ за регионалну кинематографију

Директор Словеначког филмског фонда Игор Кадунц наглашава да је идеја одлична и да је реализација добра, док директор Хрватског аудиовизуелног центра Никша Свиличић сматра да ће тај пројекат бити "путоказ за регионалну кинематографију".

На 63. Канском фестивалу српска кинематографија заступљена је у такмичарском програму младих SINEFONDASION, где Србију представља Дане Комљен са филмом "Ја све јесам оно што желим да имам".

Редитељ и продуцент Срдан Голубовић пред светским продуцентима на сценаристичким сесијама програма Атељеа промовише нови пројекат "Кругови".

На канском маркету потенцијалним дистрибутерима премијерно се приказују нови српски филмови "Плави воз" Јанка Баљка и "Омнибус неке друге приче" младих редитељки из бивших југословенских република.

Многи се питају зашто нема наших филмова у званичним програмима Кана, можда би један од могућих одговора био: због недостатка стратегије и слабе комуникације са овдашњим селекторима.