Животиње славни филмски јунаци

Ко не памти умиљату керушу Леси која се вратила кући, или слатко прасенце Бејб, пастува Фурија и друге холивудске ликове и улоге које су оствариле животиње, кућни љубимци. Кућни љубимци и друге животиње почели су да се појављују на филму почетком 20. века што је био логичан след и неминовност њиховог свакодневног присуства у животима људи.

Највећи број улога које су „оствариле" животиње памте се по томе што су „та дивна створења" показала истинску верност и приврженост.

Додуше, било је и улога у којима су животиње биле синоним страве и зла, али већином је њихово присуство на филму било у функцији поруке колико је велик значај пријатељства човека и животиње који заједно могу да преброде све.

Филмски јунаци су били пси, коњи, прасићи, пацови, делфини, вукови, китови... О томе се може видети много детаља на Интернету.

Леси за сва времена 

Међу најславнијима је керуша Леси, дугодлака коли (шкотски овчар), јунакиња филма „Леси се враћа кући". Феномен Леси траје до данас.

Прича о Леси се први пут појавила 1938. у тексту Ерика Најта у „Ивнинг посту". Новинарски запис о псу који је превалио дуг пут повратка власницима, преточен је у књигу „Леси се враћа кући", затим је снимљена радио-драма, па први и још много филмова и ТВ серија на исту тему.

Интересантно је да је прву Леси играо мужјак коме је право име било Пал и који је случајно доспео на филм.

Пал је био дублер за сцене у води. Догодило се да се река Сакраменто излила и поплавила северну Калифорнију, па су продуценти одлучили да користе дублера. Пал је одиграо толико изнад очекивања да је главна улога додељена њему. Наводно је генерални директор МГМ студија рекао: „У воду је ушао Пал, а изашла Леси".

Права Леси је живела од 1940. до 1958, а њени потомци су наставили „глумачким" стопама у филмовима и ТВ серијама.

Аста је било глумачко име Скипија, оштродлаког фокстеријера, који је био звезда филмског серија „Лимени човек". Скипи је након првог изузетно успешног филма „променио" име у уметничко Аста и као такав је остао упамћен. На врхунсцу славе, Аста је „зарађивао" 200 долара недељно, док су његови тренери добијали само 60 долара. Захваљујући његовој позитивној појави, популарност теријера је невероватно порасла.

Имао је улогу и у једној криминалистичкој комедији по тексту из 1934. писца Дашиела Хемета, иако је по замисли аутора пас требало да буде расе шнауцер, а не теријер. У тој комедији је играо с глумцима Вилијемом Пауелом и Мирном Лој, али њима није био дозвољено да се спријатеље са псом јер је тренер сматрао да ће то псу покварити концентрацију. Аста је једном чак угризао Мирну током снимања.

Играо је у филмовима „Ужасна истина" (1937), „Одгој детета" (1938), „Топер иде на пут" (1939). Памти се његова велика улога у серијалу „Лимени човек", а Аста Јуниор је играо у последњем наставку „Песма лименог човека".

Прасенце Бејб је холивудски и живи и анимирани јунак. У „живој" улози се окушало чак 48 прасића. Како је које прерастало „прасеће време", тако га је замењивало друго прасе. Шминкер је додавао „фризуру" и обрве сваком прасету, а компјутерска магија је учинила да се њушкице прасића померају док „говоре".

Бејб је најпре био јунак аустралијског филма из 1995. заснованог на роману за децу „Бејб, углађено прасе", писца Дика Кинг-Смита, о прасету које одраста на фарми, а жарко жели да буде овчарски пас. За снимање филма било је ангажовано 56 тренера животиња који су радили са преко 1.000 животиња. Главни тренер је био Карл Луис Милер који се појављује у филму као човек који купује три штенета.

Кобила Фурија, јунакиња филма „Црна лепотица" и ТВ серије „Фурија", по којој је добила уметничко име, упамћена је и по недељној заради од 5.000 долара и осигурању од чак 250.000 долара. Филмска прича о животу коња је проистекла из истоименог романа из 1877. књижевнице Ане Севал која је намеравала да привуче пажњу на тежак живот радних животиња.

Филм је снимљен 1946, а „црна лепотица" је била кобила по имену Хајленд Дејл, која је ождребљена 1943. и глумом се бавила на великим и малим екранима све до 60-их година.

Дресирана је већ са 18 месеци старости. Знала је да се направи мртвом, да се смеје и заплаче када је режисер то очекивао од ње, умела је да развеже чворове. Имала је име од миља „Бјут" од „бјути" - „лепота". Али, имала је и ману - волела је да се уваља у блато одмах након купања. Угинула је 1972. године.

Интересантна је и прича о филмском јунаку псу Хучу, бордошкој доги, чије је право име било Бизли. Тумачио је једну од две главне улоге у филму „Тарнер и Хуч" уз Тома Хенкса као детектива који испитује убиство и усваја пса чији је власник убијен. Бизли је оштењен 1978. а улога Хуча била је његова једина рола на филму.

Бриљирао је и освојио све улогом пса који из основа мења живот детективу који га је усвојио, а који је преоптерећен хигијеном и педантеријом. Хуч је пас који пије пиво и стан детектива окреће наопако. Ипак, детектив помоћу њега успева да реши убиство, унапређен је у служби и чак се жени ветеринарком која је бринула о неваљалом псу.

Током доделе Оскара 2006, Хенкс се јавно захвалио Хучу

Холивудски глумац је био и пацов, јунак филмова „Вилард" из 1971. и „Бен" из 1972. Упамћен и по музичком лајт-мотиву „Бен" који је певао Мајкл Џексон. Песма је била прва на топ листама, добила је Златни глобус за најбољу песму и номинована за Оскара.