Читај ми!

Премијера америчко-српског филма „48 сати и 1 минут“ – уметност у функцији подизања свести о несталој и отетој деци

Премијера америчко-српског филма „48 сати и 1 минут“ посвећеног девојчици Тијани Јурић чије је свирепо убиство дубоко потресло наше друштво, одржана је синоћ у МТС дворани.Филм редитељке Сање Рајичић након београдске премијере добија свој биоскопски живот широм Србије.

Без помпе, али с великим бројем оних који су дошли да погледају филм 48 сати и 1 минут, ауторска екипа представила је плод свог рада. Црвеним тепихом су прошетале глумице Сања Рајачић, Марина Ћосић као и Клара Хрвановић.

„Огромна је одговорност радити улогу зато што мора да се прикаже на што реалнији начин тај бол, патња и агонија кроз коју једна породица пролази. Мора да се зађе у те неке животне ситуације, морају да се искористе да би камера то препознала“, наглашава Сања Рајачић, редитељка и глумица.

Глумица Марина Ћосић нам је открила да је снимање било веома изазовно и емотивно због саме тематике.

„Све што бих рекла бипревише открило. Стварно не смем ништа да кажем јер таква је улога, толико је сажета, толико је пуна, толико је заокружена да стварно не смем ништа да кажем. Плаши ме чињеница што је прошло много година од тад до сад и не знам колико сам емотивно тад била зрела“, каже Марина Ћосић.

Филм је посвећен девојчици Тијани Јурић, чије је трагично страдање пре тачно десет година оставило дубоки ожиљак у нашем народу и јавности.

„Тијана је нажалост изгубила свој живот у мојим годинама. Десило јој се нешто што је највећа ноћна мора икоме. И много велика разлика је кад сам тада размишљала и сада, зато што неке ствари нисам знала тада, а сад знам 300 пута више о свему томе“, истиче глумица Клара Хрвановић.

„Нисам могла да радим истиниту причу, зато што је веома деликатна, али сам желела на неки начин да допринесем тој промени за коју се борио њен отац, а то је промена тог закона од 48 сати, где полиција не сме да крене у потрагу док не пређе тај временски период. То се, хвала богу, променило“, додаје редитељка филма.

Рајачићева додаје да су сарађивали са оцем Тијане Јурић који им је пружио подршку од самог почетка до самог краја.

„И кад год сам имала неко питање, молбу, па чак и можда само подршку, да ми пружи подршку, он је био ту и заиста хвала му много“, додаје редитељка и глумица.

У филму играју Наташа Нинковић, Радивој Раша Буквић, Вања Ејдус, Марина Ћосић и Клара Хрвановић. А улогу тумачи и Марко Живић, коме је ово била последња улога.

А поруку да је врло важно едуковати родитеље и разговарати са својом децом, упућују све три глумице.

„Наш циљ број један, да успемо некако да оставимо снажну поруку да се то прича и наредних дана и да одете кућама и да разговарате са својим децом и да помогнете систему Амбер алерт“, каже Сања Рајачић.

„Порука младима би највише била да дођу у биоскопе да погледају овај филм. Колико год година имаш, не мора да значи да теби то не може да се деси“, каже Клара Хрвановић.

„Јер управо је та вера коју деце имају која је тако чиста, нешто што и на крају због чега страдају“, додаје Марина Ћосић.

Филм 48 сати и 1 минут има за циљ да уметност искористи као средство како би се подигла свест о несталој и отетој деци.

субота, 27. април 2024.
17° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво