петак, 26.02.2010, 07:00 -> 07:03
Вече Скорсезеа и Одијара
На програму 38. ФЕСТ-а нови филм Мартина Скорсезеа „Затворено острво”. Биће приказани и „Пророк” Жака Одијара, „Велики сан” Микелеа Плачида, српски документарац о стању у нашој кинематографији „Центар за прање филмова”, као и албанска драма „Жив”.
Програм у Центру „Сава" почиње у 16.30 часова пројекцијом драме „Велики сан", коју је режирао Микеле Плачидо, добитник Сребрног медведа за улогу у филму „Ернесто" (1979. године), а највећу славу стекао улогом у италијанској серији „Хоботница".
Као редитељ, Плачидо је дебитовао филмом "Pummarò" који је приказан на Канском фестивалу 1990. године, а његов филм "Romanzo criminale" (2005. година) добио је одличне критике и освојио петнаест награда.
Његов последњи филм „Велики сан" инспирисан је Плачидовим властитим искуствима, сновима и амбицијама да постане глумац.
Радња филма смештена је у Италију 1968. године, када су млади сањали о мењању света, правила су се кршила, љубав је била слободна и све се чинило могућим.
Никола (Рикардо Скамарчо), младић из Апулије, ради као полицајац, али сања да постане глумац.
Када Никола добије задатак да се инфилтрира у студентски миље, на универзитету упознаје Лауру (Јасмин Тринка), страствену девојку која прижељкује свет без неправде и Либера (Лука Арђентеро), вођу студентског покрета који сања о револуцији.
И Никола и Либеро су заљубљени у Лауру, па ће она морати да се одлучи за једног од њих, иако је обојица привлаче.
Када се и Лаурина млађа браћа укључе у протесте, у породици долази до праве пометње...
Од 19 часова планирана је пројекција криминалистичког филма „Пророк" Жака Одијара о вртоглавом успону младића Малика у свету подземља.
Овај филм номинован је за Оскара за најбољи страни филм, у Кану је добио Гран при, победник је Лондонског фестивала, добитник је признања БАФТА за најбољи филм ван енглеског говорног подручја и номинован је за рекордних тринаест Цезара.
Такође, „Пророк" је добио и изванредне критике.
После „Пророка", од 22 часа, на програму је психолошки трилер оскаровца Мартина Скорсезеа „Затворено острво", са Леонардом Дикаприом и Беном Кингслијем.
Прича овог остварења смештена је у 1954. годину и говори о потрази за пацијенкињом убицом, која је побегла из психијатријске установе и за коју се претпоставља да се крије негде на острву Шатер.
Дворана културног центра
Од 16 часова, у склопу програма „Чињенице и слагалице", премијерно ће бити приказан дугометражни документарац „Центар за прање филмова" редитеља и сценаристе Срђана Кнежевића.
Педесеттрогодишњи Кнежевић дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду и магистрирао на Филозофском факултету, а 1992. године стекао је докторску титулу из области филмологије. Његов први дугометражни документарац је „Мост разумевања".
У новом филму аутор указује на најизразитије проблеме и афере српске кинематографије, као што су пропадање предузећа „Авала филм", лоша приватизација биоскопске мреже „Београд филма", продаја „Дунав филма" и други, а нарочито случај Филмског центра Србије на почетку рада те институције (од 2004. године).
О тим темама у овом документарцу (у трајању од 83 минута) говоре редитељи, критичари и други филмски посленици: Горан Паскаљевић, Желимир Жилник, Слободан Шијан, Бранислав Лечић, Божидар Зечевић, Марина Ђурашковић, Ранко Петрић, Петар Волк, Радослав Зеленовић и други.
Кнежевићева теза је да српску кинематографију оптерећују корупција и прање новца, „буразерски односи" у расподели средстава из буџета на конкурсима и страначки обојена кадровска политика.
Следећа на програму, од 18 часова, је драма Франческе Коменчини „Бели простор".
Главна јунакиња филма Марија (Маргерита Бај) после неочекиване трудноће и преурањеног рођења детета потпуно је непримпремљена за ситуацију у којој се налази.
Први пут она нема контролу над дешавањима у свом животу и зато се повлачи у себе и та самонаметнута изолација траје све до дана када схвати да мора да спаси себе како би спасила и своје рањиво дете.
За „Бели простор" Франческа Коменчини је у Венецији добила признање Пасинети за најбољи филм, а Маргерита Бај за најбољу глумицу.
Следи пројекција албанске драме „Жив" редитеља Артана Минаролија, која је заказана за 20.30 часова у склопу такмичарског програма „Европа ван Европе".
Радња филма одиграва се у Албанији, где постоји трајни сукоб традиције и модерности.
Коли, главни јунак филма, је студент који се труди да максимално ужива у својој младости. Али, када његов отац умре, Коли из Тиране одлази у родно место на северу земље на сахрану.
Док се шета природом и присећа детињства, неко изненада пуца у њега.
Тада пренеражени Коли сазнаје да је разлог томе крвна освета, коју је покренуо његов деда још шездесет година раније.
Тада се овај студент нађе у свету древних ритуала, а чак ни повратак у Тирану за њега не значи повратак безбедном животу...
Од 23 часа приказиваће се дебитантски дугометражни играни филм редитељке Мехрин Џабара „Рамшанд Пакистанац".
Филм је заснован на истинитој причи о дечаку који случајно пређе индијско-пакистанску границу и свим мукама које су последице тог поступка.
Када Рамшандов отац схвати шта је осмогодишњак урадио, он појури за њим, али не стигне на време, па их индијски полицајци ухапсе, муче и оптуже за шпијунажу, док Рамшандова мајка остаје сама без икаквих вести о њима...
Кинотека
Пројекцијом антистаљинистичког филма „Покајање" Тенгиза Абуладзеа у 15 часова почиње програм у Кинотеци.
Ово остварење је било забрањено у Совјетском савезу и имало је премијеру на Канском фестивалу, где је постигло запажен успех и добило Специјалну награду жирија.
Од 17. 30 часова приказиваће се „Мисија" Роланда Џофија, добитник Златне палме и Оскара за фотографију.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар