Читај ми!

Трећа епизода: Друг Марко је вечерас „У вихору рата"

Прве две епизоде серије „Друг Марко" изазвале су велику пажњу телевизијске публике. Причу о једној од најинтригантнијих личности Социјалистичке Федеративне Републике Југославије настављамо вечерас, када се емитује трећа епизода под називом „У вихору рата". О томе су говорили сценариста Светко Ковач и глумица Ваја Дујовић, која у серији тумачи лик Славке, Ранковићеве друге супруге.

Сценариста Ковач рекао је да је очекивао позитивне реакције публике и велику гледаност серије. „Углавном јесмо, зато што је Ранковић и 40 година од смрти, и скоро 60 година од силаска с власти и даље личност која изазива велику пажњу. Односно, и даље код њега постоје неке дилеме и нормално, људе то интересује тако да очекивао сам да ће бити оваква гледаност и оволика заинтересованост публике“.

Ковач додаје да се екипа која је радила на серији трудила да у серији дâ и неке мање познате детаље.

„Ми смо настојали генерално да кроз целу серију отклонимо све дилеме које се тичу Александра Ранковића. Не знам да ли смо у томе успели, то ћемо видети када погледамо свих десет епизода, али у прве две епизоде смо видели неке детаље који су мање познати о његовој породици, о његовом пореклу, његовом учешћу у радничком синдикалном покрету, затим у Комунистичкој партији, упознавање с Титом и наравно, оно што је такође било занимљиво, то је његово хапшење 1941. године и ослобађање спектакуларно у једној акцији, када практично Гестапо није био сигуран кога је ухапсио, и тек после тога је схватио и наставио је потрагу за њим. То ћемо видети вечерас у трећој епизоди, шта је Гестапо радио и како је покушао да дође до података о Ранковићу, кога је све користио као изворе да дође до података о њему, а међу њима има врло занимљивих јавних личности, тако да ће то сигурно бити интересантно за гледаоце“, додао је Ковач.

Ваја Дујовић каже да је и раније била упозната са историјским чињеницама и са животом Ранковића, пошто је, како је рекла, имала прилику да игра Славку Ранковић у серијалу о Јованки Броз.

„Овде сам много више сазнала и о њеном пореклу, и о томе како су се заправо упознали, какав им је однос био, колико је она била, ако причамо о њиховом односу, уз њега, колико је била на неки начин стуб, ако могу тако да кажем, њихове породице. Тако да знала сам, ето, довољно, имала сам ту прилику, господин Светко Ковач ми је помогао доста, као и син Ранковићев и Славкин Слободан, ког сам имала прилику и част да упознам, и да некако чујем из прве руке неке детаље о томе и каква је била његова мајка“, испричала је глумица.

„Видећете вечерас, прва сцена је сцена њиховог упознавања, у Дрвару, и то је већ само по себи мени занимљиво, с обзиром на то да су се они упознали у Дрвару, па касније, кроз касније епизоде ћете видети једну жену која је остала без породице, која је за партијом дошла у Београд и која је, онако, по мени херојски била, опет кажем, стуб једне породице, жена и мајка у таквом систему где је он био, знамо већ какву је улогу имао. Просто то њој није било баш лако, али чини ми се да се с тим херојски борила и држала“, додала је Дујовићева.

Серија се гледа и у региону

Говорећи о томе каква су очекивања након завршетка серијала, Ковач је рекао да је гледаоцима остављено да сами закључе и да сами стекну утисак о Александру Ранковићу: „Мислим да ће на крају серијала гледаоци имати потпуну слику, и да ће имати одговор на ове дилеме које постоје око њега. Наравно, не можемо очекивати да свима то буде занимљиво, да имају сви добро мишљење о тој серији и о Ранковићу уопште. Међутим, према оном досадашњем што имамо је да је серија изазвала велико интересовање, не само код нас у Србији него у региону, да се доста прати у Хрватској, у Босни и Херцеговини, Републици Српској, у Словенији. Тако да очекујемо да ће та серија имати ефекте које смо желели, а желели смо дакле да Ранковића прикажемо, не само Ранковића него уопште тај период који је врло значајан у нашој историји, од, практично, почетка Другог светског рата, па негде до и после Брионског пленума, односно до 1983. године, до смрти Ранковића.

„Ту су се дешавали бурни догађаји и ту ћемо покушати да кажемо какву улогу је Ранковић имао и у односу на Озну одмах после рата, у односу на Информбиро, Голи оток, међутим, и какву је улогу имао око тих сукоба који су почели 1962. године, када је практично почело разбијање Југославије, односно 1963, и касније све до 1966. године“, закључио је сценариста Светко Ковач.

петак, 04. октобар 2024.
18° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи