Једноставна прича о необичном пријатељству

„Мери и Макс", дугометражни анимирани филм оскаровца Адама Елиота, од сутра ће бити на репертоару биоскопа Дворане културног центра.

Елиотов филм је једноставна прича о пријатељству две веома различите особе.

Мери Динкл је дебељушкаста усамљена осмогодишња девојчица која живи у предграђу Мелбурна. Макс Хоровиц је претерано гојазан четрдесетогодишњак, Јеврејин који пати од Аспергеровог синдрома, а живи у вреви града Њујорка.

Током двадесет година, и преко два континента, пријатељство Мери и Макса изненађујуће опстаје.

Кроз размену писама између Мери и Макса, филм истражује теме попут пријатељства, аутизма, занемаривања, психијатрије, алкохолизма, места одакле долазе деца, гојазности, клептоманије, сексуалних разлика, поверења, парења паса, верских разлика, агорафобије...

„Мери и Макс" приказан је на недавно завршеном Фестивалу ауторског филма у Београду. Отворио је овогодишњи Санденс фестивал, а добитник је главних нагрда на фестивалима у Анесију, Штутгарту и Загребу.

Гласове главним јунацима позајамили су Филип Симор Хофман (добитник Оскара за главну мушку улогу у филму „Капоте"), Тони Колет („Мала мис Саншајн", „У сестриним ципелама) и Ерик Бана („Хулк", „Троја").

Режисер Адам Елиот, познати независни аниматор, 2004. године био је награђен Оскаром за филм „Харви Крампет" у категорији најбољег кратког анимираног филма.

Испитујући властите уметничке способности, Елиот је провео пет година учећи о различитим формама уметности - од фотографије и скулптуре до керамике.

Завршивши студије на Викторијанском уметничком колеџу, 1996. године направио је први део своје анимиране трилогије у глини (claymation) под називом "Uncle", који је инспирисан властитом породицом.

Филм је постигао велики успех у Аустралији. Уследили су "Cousin" и "Brother", а 2003. је настао „Харви Крампет".

Сви ти филмови заједно учествовали су на више од 500 фестивала широм света и међу собом поделили више од стотину награда, међу којима су посебна признања жирија, Фипресци, награда публике у Анесију 2003. године, те Оскар за најбољи кратки филм 2004. за горку биографију емигранта Харвија.

Адам Елиот је страствени посматрач људи, његови су филмови изразито лични и темеље се на детаљној анализи људи који га окружују.