Серија „Сиви дом“ поново на РТС-у

Кроз 12 епизода публика ће сваке суботе од 21 сат пратити судбине деце из крушевачког Васпитно-поправног дома, који ове године обележава седам деценија постојања.

Дарко Бајић је на конференцији за новинаре рекао да су они тада били храбри млади људи, који су кренули у велику авантуру са жељом да подигну технички ниво на телевизији, а све на предлог тадашње уреднице Донке Шпичек.

„Успели смо у томе уз велику муку, убеђивање, много проблема. Тада се о том проблему није говорило и серија је доживела низ критика. Писало се да сам снимио серију под утицајем Америке, чак су неки тврдили да се број деликвената повећао са емитовањем серије“, истакао је редитељ.

Разговарајући са штићеницима дома у Крушевцу, како каже, схватио је да је он као Дорћолац, да није имао породицу, могао бар 20 пута да заврши у тој институцији, додавши да су њихови преступи заправо били крађа чоколадица и ознака са аутомобила.

Глумица Радмила Живковић каже да је Крушевац, где је рођена, био делинквентски град, да су чак представници Интерпола из Француске долазили да виде шта се ту дешава, јер је 78 одсто људи у затворима било из тог града.

Серија Сиви дом, сматра позната српска уметница, требало би да се свакодневно емитује као приручник родитељима да „виде како се због својих проблема одвајају од деце, како не воде рачуна о њима“, и примећује да су проблеми родитеља данас већи него пре 30 година.

„Ова серија је вечна зато што је истинита, искрена и савршено уметничка. Деца у Дому су ту била због крађе чоколадица, а данас млади који су на слободи праве много веће проблеме“, навела је Живковићева.

Андријана Виденовић је нагласила да Сиви дом није лаж, да услови у којима су снимали није била измишљена сценографија и да и даље памти задах из мензе у којој су јели.

„Питала сам се зашто се ова серија не репризира чешће, а онда сам ипак схватила да је тај сценарио данас наиван. Највећи криминалац међу нама Црни (Бранислав Лечић) крао је аутомобиле. Видећемо где се друштво налази после 30 година, који су данас наши злочини, докле смо довели своју децу“, приметила је Виденовићева, додавши да су кроз ту серију многи од њих постали глумци.

Миша Јанкетић, Дубравко Јовановић и Бранислав Лечић присетили су се анегдота током снимања, али и након тога, због улога које су остварили у Сивом дому.

„Једном сам се враћао таксијем са представе и таксиста ми је рекао да сам му ја траума из детињства због улоге злог васпитача Белог. Ово је једна од најбољих серија у којима сам играо, а боље не могу да се сетим. Ништа нам није било тешко, јер смо имали осећај да радимо нешто вредно“, рекао је Јанкетић и открио да му је задовољство што ће његови унуци сада имати прилику да гледају свог деку када је био у пуној снази.

Лечић је истакао да га је имиџ Црног дуго пратио и да је одражавао део његовог бића, да је због те улоге упознао озбиљне криминалце који су му прилазили са великим поштовањем, а полицајци који су га зауставили због пребрзе вожње су га пустили да иде када су га препознали као Црног.

„Серија је рађена здушно, ту је галерија феноменалних глумаца, а највећа њена вредност је што је Дарко Бајић ту пронашао људску причу“, оценио је Лечић, који је са редитељем и Радмилом Живковић пре пет година посетио Васпитно-поправни дом у Крушевцу и насмејао штићенике изјавивши тада да је он најбољи пример да се од деликвента може стићи до места министра.