Међународни успех Паскаљевићевог „Меденог месеца“

„Медени месец", најновије остварење режисера Горана Паскаљевића, освојио је Гран при „Златни клас" и награду међународног жирија критике „ФИПРЕСЦИ" на 54. међународном филмском фестивалу, који се одржава од 23. до 31. октобра у шпанском граду Ваљадолиду, саопштило је  Министарство културе Србије.

Како се наводи, у јакој конкуренцији са делима других филмских аутора из света, „Паскаљевићев филм се издвојио", према речима председника жирија Еторе Сколе, „снагом филмског израза и јаким емотивним набојем у ангажованој причи са Балкана".

Министарсто културе наводи да је у Ваљадолиду награду примио албански копродуцент и косценариста филма „Медени месец" Генц Пермети, пошто Паскаљевић тренутно борави на филмском фестивалу у Сао Паолу, где је председник међународног жирија.

Паскаљевић је у поруци из Сао Паола рекао да је изузетно поносан што је одлуку донео високо компетентан жири на чијем челу је највећи живи италијански редитељ Скола, као и легендарни мексички редитељ Артуро Рубштајн, продуцент Антонио Саура и други, наводи се у саопштењу.

Српски режисер је у Ваљадолиду освајао највише признање и за филмове „Туђа Америка" (1995) и „Оптимисти" (2006), чиме је постао једини аутор који је освојио гран при три пута на овом, уз Сан Себастијан, најугледнијем филмском фестивалу у Шпанији.

Српску премијеру филм „Медени месец" имаће 24. новембра у београдском Центру „Сава", затим три дана касније у Тирани, док ће биоскопска премијера у Паризу и Мадриду бити уприличена непосредно пред новогодишње празнике.

Прву српско-албанску копродукцију радили су „Београд филм" и „Нова филм" из Београда и „Скан-дал продукција" из Тиране, уз подршку Министарства културе Србије и Националног филмског центра Албаније.

Главне улоге су поверене глумцима из обе земље, а предводе их Лазар Ристовски, Петар Божовић, Бујар Лако, Илка Мујо, као и млади Јосеф Широка, Небојша Миловановић, Мирела Наска и дебитанткиња Јелена Тркуља.

Сценарио за филм су написали Паскаљевић и албански писац Пермети, и говори о два млада брачна пара, српском и албанском, који због тешког живота желе да оду у западну Европу. Кроз њихове судбине аутор говори о односу Европе према јужном Балкану.