Зашто чинимо добра дела

Центар за великодушност

Постоји мождана регија која се посебно активира када чинимо добро другим људима и која је активнија код оних људи који су способни за исказивање емпатије.

Др Патриша Локвуд, вођа истраживања, објаснила је да су просоцијална понашања она од којих други људи имају користи. Иако је такво понашање основни аспект људских интеракција, друштвеног повезивања и заједништва, веома мало се зна зашто људи уопште чине добра дела. До сада се оно једноставно објашњавало појмом емпатија и схватало као способност за разумевање туђих осећања. 

Како угодити себи и другима

Да би се боље разумело на који начин људи уче да помажу другима, укључен је, ради поређења, и модел учења оних понашања која доносе личну корист. Претпоставка је да људи најбрже и најлакше науче како самима себи да угоде.

Ангажовани су добровољни испитаници. Коришћен је апарат за магнетну резонанцу да би био идентификован управо онај део мозга који је ангажован за налажење најбољих начина за помоћ другима.

"То је одређени део кортекса који се активира само када тражимо решење да помогнемо другима и посебно је усмерен ка бољитку других људи. Та регија мозга показује значајно виши ниво активности код оних људи који себе сматрају способним за емпатију него код оних који сматрају да нису посебно осетљиви на осећања и потребе других. Уочено је да из те мождане регије стижу бројни сигнали током оних активности од којих само други имају корист" објаснила је др Локвуд.

Емпатија и великодушност

Ово је први пут да је откривено који конкретан мождани процес је одговоран за учење просоцијалног понашања. Тај процес је од кључног значаја за разумевање оног што повезује емпатију и великодушност. Сада је могуће боље разумети и шта је то што је кренуло наопако код оних људи који показују антисоцијална понашања и безобзирност према потребама других људи.