субота, 07.12.2013, 20:01 -> 23:08
„Београдске пројекције“ за промоцију српског филма
Филмски центар Србије покренуо је пројекат „Београдске пројекције“, како би повећао учешће српских филмова на међународним фестивалима. Тим поводом у Београду су се окупили представници фестивала у Кану, Локарну, Сан Себастијану, Карловим Варима.
У намери да повећа учешће српских филмова на међународним фестивалима, Филмски центар Србије покренуо је пројекат „Београдске пројекције“.
Директорима и селекторима важних фестивала представљена је најновија српска продукција.
На репрезентативним светским фестивалима, годинама српски аутори учествују само у домену појединачних искорака и индивидуалних напора.
Често се питамо зашто филмова из Србије нема више у иностраним селекцијама и да ли је потребно чак и лобирање.
„Не постоји нешто што може да се назове континуираном културном дипломатијом. Румуни су 10 година пре него што су њихови филмови одлазили до Кана, правили контакте и везе и пратили шта је то што недостаје на светској фестивалској сцени“, каже редитељ и сценариста Саша Радојевић.
„Ми смо и до сада снабдевали фестивале свежим из наше земље, али смо сматрали да непосредан контакт и комуникација са људима који су завршили или су у поступку завршавања филмова са директорима фестивала, да ће то много помоћи“, објашњава Мирољуб Вучковић из Филмског центра Србије.
Тако су се у Београду окупили представници фестивала у Кану, Локарну, Сан Себастијану, Карловим Варима.
„Мени као аутору, верујем и осталим колегама то значи, јер немају директнију прилику да ступе у контакт са тим људима и то је сјајна прилика да најбоље ствари које смо направили у протеклој години, имају шансе да уђу у селекције великих фестивала“, наводи редитељ Хаџи Александар Ђуровић.
„Самим тим што они неки филм који још није готов погледају и кажу да би ишао на фестивал и нама омогућава да лакше завршимо филм, онда долазимо до неких средстава до којих не би могли на други начин“, истиче редитељ Петар Пашић.
На основу досадашних искустава са српским и филмовима из региона, од гостију су се могле чути похвале, али и примедбе.
„Теме су исувише локалне за велике фестивале. Нема универзалних прича. Али навешћу један добар пример филма 'Парада', који је у Француској имао одличну дистрибуцију баш због универзалности“, каже представник филмског фестивала у Кану Лео Сосанто.
„Не постоји посебан рецепт за учешће на фестивалу. Важно је да су филмови лични. Код млађих српских аутора ми се свиђа што комбинују социјална питања са ауторским печатом“, закључује директор Филмског фестивала у Локарну Карло Картиан.
И док у Београду траје сусрет са иностраним селекторима, из Америке - лепа вест.
Филм Непослушни, дебитанткиње Мине Ђукић имаће светску премијеру на престижном „Санденс“ фестивалу.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар