Норвежани очарани „спором телевизијом“

Комедије, трилери, мелодраме, музичке емисије, изгледа више нису по укусу норвешке публике чије интересовање у последње време највише привлаче тзв. „спори ТВ програми“ који током неколико сати, па и више дана, гледаоце воде у свет штрикања, пецања и панорамског разгледања.

Норвешки јавни сервис НРК је чак у ударним терминима заменио неке од својих хит серија и забавних програма дугим репортажама о обилажењу фјордова бродом и прављењу логорских ватри.

Ове максимално успорене емисије, које трају и по 134 сата у низу, постале су нека врста норвешке специјалности.

„То је дословно ријалити телевизија: нешто аутентично, што се приказује у реалном времену, без монтаже“, објаснио је за АФП Руне Меклебуст, директор програма НРК.

Концепт је први пут лансиран 2009. поводом 100. годишњице железничке пруге Берген-Осло која пролази кроз крајолик од којег застаје дах.

Снимак целог путовања возом, у трајању од седам сати и 16 минута, приказан је на телевизији и одмах постигао огроман успех.

Репортажу, којој су придодати архивски снимци како би се попунили тренуци када воз пролази дугим, мрачним тунелима, видело је око 1,2 милиона гледалаца, што је готово четвртина норвешког становништва!

Следећу емисију, у којој су гледаоци могли да прате путовање крузера дуж норвешке обале, погледало је у целини или деловима чак 3,2 милиона људи.

Ова "slow-moving" сага неке гледаоце је безмало „приковала“ за ТВ апарате.

„Тешко је рећи колико сам сати спавао, али сигурно не много. Ту и тамо бих накратко задремао на каучу, али пет дана нисам спавао у свом кревету“, признао је 82-годишњи Кнут Гримеланд за ког су ови програми попут праве дроге.

НРК не приказује само путовања већ и неке поучне прилоге, као што су лов на лососе, штрикање и паљење савршене логорске ватре.

Рецепт је једноставан: дугачак увод са историјским освртом, потом још дуже објашњене дате активности.

Репотража о штрикању, на пример, почиње узгојем оваца, а завршава се код прве пробе иштриканог џемпера.

„Спора телевизија привлачи све категорије становништва, од младих које забавља овај помало 'откачени' концепт, до старијих гледалаца заинтересованих за одређене теме“, навео је Меклебуст.

Коментаришући популарност ових емисија, директор програма норвешког јавног сервиса рекао је да су људима вероватно досадили уобичајени програмски формати који су готово исти на свим каналима.

„Овакав програм пружа људима прилику да се мало релаксирају и посматрају“, додао је Маклебуст.