Завршница 65. Канског фестивала

Међународни филмски фестивал у Кану вечерас затвара врата 65. пут. Организатори су за само финале најпрестижније смотре оставили остварења са великим бројем звезда.

Један од њих је остварење „Пискарало" са Џоном Кјузаком и Метјуом Меконахијем, глумцима који у ексклузивном интервјуу за РТС говоре о томе колико је важно играти другачије улоге од оних у којима су многи навикли да их гледају.

Америчком редитељу Лију Данијелсу успех претходног филма Драгоцена отворио је врата ка звездама.

Глумци Џон Кјузак и Метју Мекохани, као и Никол Кидман која се први пут у каријери нашла у провокативној улози фаталне жене, без размишљања су пристали да глуме у екранизацији награђиваног крими романа јужњачког писца Пита Дексера.

У филм ноару Paperboy, односно Пискарало смештеном у шездесете године 20. века говори се о расним тензијама у Америци, вези злочина и истраживачког новинарства.

У ексклузивном интервјуу за РТС глумац Метју Меконахи објашњава шта га је привукло у лику новинара који истражује грешку у суђењу.

„За мене је то лик који покушава да открије истину и нема предрасуде. Уживао сам у свакој сцени пазећи на то ко говори истину, а ко не. Забавно је имати ту моћ", објаснио је прослављени глумац.

Џон Кјузак, познат као глумац за све жанрове, у овом остварењу игра осуђеника на смрт. Недавно је добио звезду на холивудском булевару славних и ушао у легенду, а као главне критеријуме када бира улоге, пре свих, истиче редитеља и сценарио.

„Глумци немају често прилику да раде са најбољима. Ја сам их имао. Мораш имати редитеља који верује у тебе и који зна за шта си способан", истакао је вишеструко награђивани уметник.

Не тако давно, Кјузак је боравио у Београду где је снимао филм Гавран o последњим данима живота Едгара Алана Поа.

„Снимао сам углавном ноћу, била је зима. Нажалост нисам имао времена да видим много тога преко дана. Али викендима сам се сјајно проводио, обилазећи дивне београдске ресторане", описао је амерички глумац екипи РТС-а како је доживео српску престоницу.

Филмови и њихови аутори на 65. Канском фестивалу указали су на безусловну љубав, метафизичка питања: ко смо и да ли у овом животу глумимо неког другог, подсетили нас на жртве транзиције, постојање лова на вештице и у 21. веку.

Французи су нас поново уверили да не постоји ништа значајније од Канског фестивала који је лансирао добре филмове. Многи од њих попут остварења Пискарало (Paperboy) наћи ће се и на неким од српских фестивалa.