Документарци у Кану

Документарци посвећени Вудију Алену и Роману Поланском, приказани су на Канском фестивалу, где су привукли велику пажњу.

Woody Allen: A Documentary Роберта Вејде приказан је у четвртак у оквиру канске селекције „Класици", док је Roman Polanski: A Film Memoir Ендрјуа Браунсберга и Лорана Бузероа представљен на специјалној пројекцији, ван такмичарске селекције.

Публика у Кану могла је да види два документарца о двојици „претплаћених" на Фестивал, од којих један ове године неће доћи на Кроазету, док ће се други појавити само да би представио обновљену верзију свог филма Теса, снимљеног пре 35 година, са Настасјом Кински у насловној улози.

У документарцу који му је посвећен и којим је обухваћена готово цела његова каријера, Вуди Ален говори о својим почецима, о стидљивости и треми које га још „спопадају", али и о „великом филму који му већ деценијама измиче".

Показује писаћу машину марке „олимпија" коју је купио давних дана и на којој још пише сценарије.

„Најбоље је док пишете, јер је тада све могуће, али вас реалност сустигне на снимању", поверава 76-годишњи редитељ филмова Ени Хол и Менхетн, његова два ремек-дела овенчана Оскаром.

Полански дочекује гледаоце у свом дому у швајцарском граду Гштату. Славни 78-годишњи редитељ одговара на питања дугогодишњег пријатеља, продуцента Ендрјуа Браунсберга.

Говори о трагичним искуствима у свом животу, о детињству проведеном у јеврејском гету у Кракову, депортацији родитеља у концентрациони логор, стравичном убиству његове младе супруге Шерон Тејт која је била у другом стању, али и о оптужбама за силовање малолетнице 1977. године због којих је 2009. у истој тој вили у Швајцарској провео неколико месеци у кућном притвору, страхујући да ће бити изручен америчким властима.

Први документарац је, свакако, забавнији, мада се ни за други, који приказује један живот испреплетен „трагедијама и тријумфима", не може рећи да изазива само тугу, јер Полански евоцира и неке тренутке чисте среће као што је дан када је на небу изнад Пољске угледао савезничке авионе или дан када се поново срео с оцем.

Двојица синеаста говоре и о својим љубавима и породицама. У Аленовом случају то, заправо, чине његове бивше партнерке, попут Дајане Китон која каже: „Прво што сам приметила јесте колико је низак, а затим његов шарм. Рекла сам себи: 'О, мој Боже!'".