Више волим да певам!

Иако је још 1969. покушала да буде шпанска представница на „Евровизији", певачко умеће Викторије Абрил први пут смо чули и забележили на филмском фестивалу у Маракешу, где је, пре седам година, промовисала свој први албум. И сада са истим жаром прича о музици.

„Због филма Без вести од бога с Пенелопе Круз. Биле смо гламур певачице из 50-тих. Тражила сам редитељу да сама осмислим музику, кореографију. Када сам видела резултат, рекла сам 'Ако можеш да направиш две песме можеш и цео албум'. Музика је терапија. Кад певам никад се не разбољевам", одговорила је позната глумица на питање како се одлучила да запева боса нову.

Темпераментна и помало тајновита Викторија Абрил каријеру је почела као плесачица, да би се затим препустила глуми.

Таленат и уметничка свестраност били су кључни за блискост са Алмодоваром, коме је била инспирација. Виспрену у томе да у исто време буде и смешна и драматична, публика је највише памти по филмовима Високе потпетице, Кика и Вежи ме.

„Био ми је веома важан. Када сам радила са Алмодоваром, била сам мало познатија од њега. Онда је он постао мајстор, а ја његова муза. Надам се да ће ме ускоро позвати. После његове поновне сарадње са Бандерасом, ред је дошао на мене. Знам да спрема филм Пролазне љубави."

Улога у филму Теоне Митевске Жена која је обрисала сузе, у којем глуми жену са запада којој је потребна катарза, донела јој је посебно искуство.

„Први пут сам снимала филм на Балкану у Македонији. Тај део бивше Југославије невероватно подсећа на моју Андалузију. Мирис, звук. Имала сам утисак да сам се вратила 40 година уназад у детињство у Малаги. Нашла сам нешто познато."