Магија Нове године у Њујорку

Познато је да се потрошачки менталитет у претпразнично време издиже на највиши могући ниво, па ништа другачије није ни код потрошача биоскопских услуга.

Довољно је рећи Роберт де Ниро, Хали Бери, Мишел Фајфер и Хилар Свонк. Треба додати имена Саре Џесике Паркер, Ештона Кучера, a ту је чак и поп звезда Џон Бон Џови. Добитна комбинација која ће и пробирљивог филмофила инспирисати да у празничне дане оде у биоскоп.

Ипак, филм Нова година у Њујорку редитеља Герија Маршала, познатог по томе да воли да окупља звучна имена, потврђује да добри глумци нису и гарант доброг филма.

Класичан омнибус сачињен је од неколико животних љубавних и породичних прича, које су свака на свој начин тужне, срећне, понекад испреплетане, једном речју људске. Ближи се дочек Нове године и свака прича се одмотава у поноћ, са крајем срећним или тужним, зависи од посматрача.

Ипак, у остварењу доминира све оно због чега многи презиру Холивуд, а то је клишетизирана прича у којој се из године у годину мењају само имена јунака. Ако се томе дода и неизбежна холивудска патетика додатно разводњена искарикираним ликовима, многи ће се после овог филма осетити превареним.

Они, пак, којима је потребна релаксација малих сивих ћелија разоноду ће можда пронаћи у неколицини комичних ситуација. Извесно је да је филм успео да опипа пулс Њујорка и дочара блештаву атмосферу празника.

Пошто је познати времешни редитељ Гери Маршал инспирацију пре неколико година пронашао у празнику заљубљених, а сада Новој години, поставља се питање шта ће следеће привући његову пажњу, а самим тим и пажњу холивудских продуцената гладних добре зараде.