„Панкот не е мртов“

Остварење македонског редитеља и сценаристе Владимира Блажевског, Панк није мртав (Панкот не е мртов), биће на редовном биоскопском реперотару од 9. децембра у новом биоскопу „Синеплекс".

„Имали смо већ доста пројекција на фестивалима у региону и Европи, као и у македонским биоскопима. Најзагрејанији у публици увек су млади, који немају лично искуство панка, али су осетили енергију и ентузијазам наше приче", рекао је на конференцији за новинаре Блажевски, који је српској публици познат по филму Булевар револуције.

Његов нови филм, након 17 година паузе, снимљен је у македонско-српској копродукцији као црна комедија са елементима „роуд" филма и друштвене драме. Главни ликови су панкери који су својевољно остали на маргини у тешком времену транзиције.

Рутину њиховог преживљавања као аутсајдера ремети понуда да окупе свој некада култни бенд и свирају на једном бизарном „мултикултуралном догађају", који треба да покаже лажну слику Македоније као земље без етничких тензија.

На питање да ли верује у став из наслова филма, Блажевски је одговорио да не воли „плакатске" филмове са тезом.

„Ружно је рећи да навијам за моје јунаке, али они су кроз окупљање бенда повратили самопоштовање и публика их више не гледа као лузере. Ја волим да они буду итекако живи, да истрају и да победе", рекао је редитељ.

Овај филм такође говори о проблему јачања национализма у Македонији. Осмишљен је да буде врло документаристички, „синема-верите" покушај играног филма, те стога има веома мали буџет, не само продукцијски, него још више у естетском приступу.

Гости фестивала били су македонски глумци Јордан Симонов, који игра главну улогу - панкера Мирзу (40) из Скопља, старомодног наркомана, нихилисту и побуњеника против власти, као и Камка Тоциновски (Мирзина девојка) и Кирил Поп Христов (члан Мирзиног бившег бенда који се раштркао по простору бивше Југославије).

Симонов је изјавио да у Македонији до сада није било филма који тако верно приказује урбану сцену. Он је додао да није инсајдер што се тиче панка, али да је доста пратио тај покрет у музици и животу, па му је пре снимања било познато све о лику који игра.

Поп Христов, који има и панк искуство, оценио је да овај филм носи тај мирис и енергију захваљујући целој екипи која је осећала потребу да остави траг о нечему што је било важан део њихових приватних живота.

Тоциновски је изразила задовољство због учешћа у филму, али се пожалила да у Македонији има веома мало посла за глумце и да је готово једини ангажман у последње време снимање гласова за синхронизације.