Опрезно са средствима за чишћење

Често се заборавља колико су хемикалије које употребљавамо за редовно одржавање куће штетне.

Према резултатима једног америчког истраживања, загађење ваздуха у просторији која је претерано чишћена хемијским перепаратима 100 пута је веће него загађење у најпрометнијој улици неког града.

Позивајући се на студију рађену у Канади по којој жене чешће оболевају од канцера услед изложености хемикалијама за домаћинство, стручњаци апелују да се та средства што мање користе.

Као разлог наводе и нетачност података на неким од декларација.

„Око 80 осто препарата заиста нема валидну декларацију. У питању су одређене хемикалије које ометају одређен процесе у телу попут метаболичких, симулирања хормона, док неки директно оштећују и органе, јетру, бубреге, у којима се таложе. Неки су неуротоксични и директно оштећују мозак", објаснио је Милан Ђурић из Центра за развој еколошке свести „Извор".

Колико се укупно хемијских супстанци и смеша налази на територији Србије знаће се тек крајем године када Агенција за хемикалије комплетира регистар који је предвиђен Законом о хемикалијама из 2009. године.

„Од октобра месеца ће кренути и контрола која се тиче детерџената, као и контрола која се тиче класификације, паковања и обележавања хемикалија", истакла је директорка Агенције за хемикалије Јелена Цветковић.

Стручњаци ипак поручују да ако се правилно држимо упутстава која обавезно стоје на декларацијама хемијских производа, кућна хемија не мора да буде штетна по здравље људи.

„Уколико тамо стоји да се користе три капи на литар воде, онда треба да се користе три капи. Наше домаћице воле да стисну флашу не би ли што више изашло и што боље опрале судове, при том не размишљајући да тај остатак може да буде опасан", објаснио је Миодраг Јовановић из Центра за контролу тровања ВМА.

Упркос чињеници да су продавнице сваким даном све снабдевеније најновијим „свемогућим" детерџентима, не треба занемарити реалност у којој су сва та средства за чишћење доступна и деци.

Препорука еколога је да се чишћење обавља природним средствима попут сирћета, лимуна и соде бикарбоне којима поред спречавања евентуалног тровања штитимо и животну средину.