Масном храном против последица дијабетеса?

Слабост бубрега као једна од главних компликација дијабетеса до сада је била нерешив проблем многих дијабетичара. Резултати једне америчке студије на мишевима показали су да исхрана са мало угљених хидрата, а више масти може да исправи поменути поремећај у року од два месеца.

Тај екстремни начин исхране, познат по називом „кетогеничка дијета" често се користи за лечење деце која пате од епилепсије отпорне на лекове, извештава АФП.

Ова дијета је толико рестриктивна да мора да се спроводи искључиво под будним оком стручњака.

Оброк се, на пример, може састојати од пржених јаја с павлаком, омлета са сланином и бутером или зелене салате обилно заливене мајонезом.

Особа се таквим начином исхране у највећој мери лишава угљених хидрата и шећера, па се организам наводи да за потребну енергију сагорева масти уместо глукозе.

На тај начин се код дијабетичара блокирају токсични ефекти глукозе, то јест простог шећера који организам ствара метаболишући храну. Овај шећер је штетан за дијабетичаре, јер они немају довољно инсулина за његову регулацију.

Амерички тим из њујоршке болнице „Маунт Синај" обавио је истраживање на две групе мишева, који су били генетички предиспонирани да имају дијабетес типа 1 или дијабетес типа 2.

Једна група мишева је храњена стандардно, храном богатом угљеним хидратима, док су остале животиње храњене у складу са правилима „кетогеничке дијете".

После осам недеља слабост бубрега је неутралисана код мишева који су били на поменутом режиму исхране.

„Наша студија је прва која указује да се само интервенцијом у исхрани може преокренути озбиљна компликација шећерне болести", истакао је вођа истраживања Чарлс Мобс.

Према подацима америчког Националног института за здравље у САД, 24 милиона људи болује од дијабетеса, од којих готово 180.000 пати и од бубрежне слабости, као последице те болести.

Мобс истиче да строга „кетогеничка дијета" вероватно није погодна као дуготрајно решење исхране људи, али да то није ни потребно, јер је изгледа довољно и само тридесетак дана такве исхране да се организам „ресетује" тако да се избегне попуштање бубрега.

Вођа истраживања, такође, напомиње да налази његовог тима указују на могућност развоја нових лекова и фармаколошких средстава којима би се евентуално остваривали исти ефекти као упражњавањем „кетогеничке дијете".

Тим из болнице „Маунт Синај", иначе, планира нова истраживања којима би се истражио утицај поменуте дијете на неуролошке болести, између осталог и на ретинопатију, која изазива губитак вида.