Љубав према кафи у генима?

Ако се борите да преживите дан без константног уношења кафе или чаја, можда је у питању више од личног укуса.

Резултати истраживања показују да неки од нас наслеђују гене које нас чине слабијим на кофеин.

Они са генима кофеинске зависности имају потребу да пију веће количине кафе и чаја како би постигли исти „подижући" ефекат.

На овај начин би се могло објаснити и зашто су неки отпорнији на чаробан укус чоколаде.

До овог открића се дошло након америчког истраживања ДНК и исхране око 45.000 људи, једног од првих испитивања које је проучавало повезаност између хране и гена.

Два гена су се извојила као пресудна за високи унос чаја, кафе, чоколаде и газираних пића са кофеином каква је „кока-кола". Један, под називом CYP1A2, је кључан за разлагање кофеина у јетри, док га други, који се зове АХР регулише.

„Годинама је познато да је CYP1A2 ген одговоран за разлагање кофеина у метаболизму, међутим, коришћењем нових технологија, по први пут смо указали да је он главни фактор који утиче да људи уносе различите количине кафе и сличних пића", објаснио је истраживач Нил Капорасо.

Резултати истраживања објављени у магазину "PLoS Genetics" показују и да појединци који су генетски склонији кофеину узимају у просеку око 40 милиграма више ове супстанце од других људи. То је трећина шољице кафе више дневно или конзерва коле.

У Великој Британији се дневно попије 70 милиона шољица кафе и 165 милиона шоља чаја, преноси Дејли мејл (Daily Mail).