Здравље уз зелене листове руколе

Једнако присутна на пијацама и у маркетима, али и у приватним баштама, рукола је од потпуно непознате биљке постала редовна препорука, како професионалних кувара, који истичу специфичност њеног јединственог укуса, тако и лекара.

Својеврсна ризница витамина А, К и Ц и дела Б комплекса, идеална је подршка добром здрављу и укусна превенција многих болести.

Осим витамина садржи и веће количине воде, угљених хидрата и беланчевина, али је богата и у исхрани битним минералима, пре свега калцијумом, магнезијумом, гвожђем, калијумом и фосфором.

Иако је реч о медитеранској самониклој биљци, неколико врста руколе лако су доспеле међу културе које се узгајају у вртовима, па су тако стигле и у српске најпре пластенике, а затим и баште.

Као и њени рођаци из породице броколија, купуса, келерабе и кеља, рукола стимулише ензиме који чисте организам од токсина и потенцијалних канцерогена, те се најчешће препоручује у превенцији рака дојке.

Благотворно делује на варење, јер регулише и прекомерно излучивање желудачне киселине, чиме се ефикасно користи при лечењу чира и упорне опстипације.

Дијетолози често помињу руколу и као природни извор енергије, заштитник срца и чистач крви, јер хлорофил, којим је такође богата, помаже да се веће количине кисеоника пренесу у све делове тела.

Специфичног опорог укуса и ароматичног мириса, ова биљка је најкориснија када се једе свежа у салати, иако нека од важних својстава неће изгубити и када је додатак куваним јелима.