Стерилитет и коштано ткиво

Тим америчких научника који је вршио истраживање на мушким јединкама лабараторијских мишева успео је да докаже да хормони који настају у коштаном ткиву повећавају концентрацију тестостерона у организму.

На тај начин, повећава се њихова репродуктивна способност, а стручњаци су уверени да се њихово откриће може применити и код лечења мушког стерилитета код људи.

Аутори истраживања, група научника из медицинског центра Колумбијског универзитета које је предводио Џерард Карсенти утврдили су да, уколико се ћелије коштаног ткива мишева онемогуће у продукцији хормона остеокалцина, долази до наглог смањења нивоа тестостерона у крви.

Такви мишеви имају мање тестисе и у репродукцији имају два пута мање потомака. 

Исто ограничење, међутим, не утиче на репродуктивност женки.

Резултати истраживања доказују да коштано ткиво има функцију не само у скелетном систему, већ је и извор хормона, а вероватно учествује и у метаболизму.

Откриће те групе научника отвара нове погледе на процесе у људском организму у којима учествује коштано ткиво.

Научници сматрају да би њихово истраживање могло да се примени у повећању репродуктивних способности мушкараца који пате од стерилитета.

Научно је већ раније потврђен утицај полних жлезда на раст и развој коштаног ткива, а група научника предвођена доктором Карсенијем покушала је да провери да ли постоји и обрнута веза, утицај костију на полне хормоне.

У свом раду са мишевима научници су почели од ћелијских култура њиховог коштаног ткива и ћелија ткива тестиса. Међусобни утицај ћелијских култура доводи до ослобађања додатне количине тестостерона у ћелијама тестиса.

У даљим огледима показало се да кључну улогу у продукцији додатне количине тестостерона има хормон остеокалцит и његов рецептор "GPRC6A", који се налази у мушким полним жлездама, али га нема у женским.

Стручњаци сматрају да лекови који се примењују у терапији хроничних болести костију могу да утичу на биохемијске процесе и мушке репродуктивне способности.

У својим претходним радовима, Карсени је већ доказао да коштано ткиво може да буде активирано у процесима метаболизма, продукцији инсулина, формирању масе тела, преради глукозе, процесима у вези са старењем организма.

„Сматрамо да кости нису само жртве у процесу старења, већ да могу да буду и активне компоненте које учествују у пропадању организма", закључио је Карсени.